Poruka premijeru Vučiću.

Našem portalu se obratila gospođa Mihaela Pasku sa molbom da objavimo njenu poruku koja je upućena premijeru Vučiću. Objavljujemo njen tekst i video materijal u izvornom obliku:

„Dobar dan ja sam mihaela pasku rodjena 1988 u pancevu zivela sa jos dve stestre i bratom sa ocem i majkom.otac mi je aloholicar stalno nas je maltretiro brata je tukao,majku je seko ziletom,lomijo joj ruku bejzbol palicom to smo mi teca licno gledali kako je bije,meni je teo da lomi ruku na viseci deo kujne,stavljo mi pistolj u usta tukao nas cime je stigo,ceo dan gladni samo hleba smo jeli sto je majka mesila cekajuci da otac doje s posla posto je radio zidariju on kad dodje sposla dodje pijan doneo je salamu da jedemo ali je bacijo dole i gazijo pa smo onda to morali da jedemo,kad god smo bili bolesni drao se na nas i govorijo kako ga boli ona stvar izvinite na izrazu za nas, da kad umremo stavice nas u malterska kolica i odvede ispred opstine da ce opstina da kupi sanduk, jel on nema para stalno za lekove.sto se i desilo sahranijo je o trosku drazave moju rodjnu sestru koja je imala 7 godina.mog brata je istero iz kuce cim je napunijo 18g jel je on branijo nas kad nas tukao i nije imao ko da nas brani.kad sam ja imala 13godina a sestra 9godina majka je resila da bezimo od njega i da mu se nikad vise nevratimo jel pre toga smo tako bezali od njega na neko vreme par nedelja dok nas ne nadje i vrati nas nazad.majka se udala za ovcara u kruscicu ziveli smo na kraj sela na salasu bez stuje i vode u jednoj sobi de je moglo da stane 2 kreveta mali sto izmedju keveta mala furuna i bilo je mesta tek da moze da se otvori vrata u toj sobi smo ziveli ja,sestra majka i ocuh drugari se posmevali u skoli sto zivim prljavo mene je bilo sramota i resila sam da nadjem decka da nepije i nepusi da se udam da zivim svoj zivot ,sto sam i uradila moj sadasnji suprug ivan kerculj rodjen1979 je radio kao vojnik po ugovoru na granici kad sam se udala za njega isla sam 8 razred prvo polugodiste.moj muz je odraso u domu vera radivojevi u beloj crkvi zavrsijo saobracajnu skolu 3 stepen vozac motornih vozila otac mu je umro kad je on imao nekih 6-7 godina majka mu je mentalno bolesna,imali su svoju kucu u kusicu koja je bila poplavljena jos dok mu je otac bijo ziv i dobili u selu drugu kucu da zive a njihov plac de im je bila kuca uzela drzava medjutim kad mu otac pijan pao u kanal i udavijo se njegova majka je otisla kod njene mame u vracevgaj sa njim i jos 5dece i ziveli kod njene mame u kucu njih 12toro bez stuje on je isao u skoli ali i njega su drugari ismevali pa mu je jedn covek iz komsiluka rekao da bolje da ode u dom da ce tamo da ima sve i on je pristao da ode u dom komsija je zvao centar za cocijalni rad i on je sa njegovim bratom otisao u dom brata su odvoili od njega poslali ga u dom u sremcicu de je i dan danas .moj suprug je operisan od ubod noza od strane mog oca zato sto je rom po nacionalnosti ja i suprug zivimo 13g u vambracnoj zajednici iz koje imamo troje maloletne dece cerku moniku koja je rodjena 2004 ucenica 5 razreda i odlican je ucenik.sina stevan rodjen 2006 ucenik 3 razreda vrlo dobar ucenik i imamo sina mihael maksimilian koji ima 4godine ide u jaslice koje placamo samo kad je zezona poljuprivrede berba voca inace pametan.od primanja imamo deci dodatak u iznosu od 7000dinara i cocijalnu pomoc od 15000din.zivimo kao postanari svih 13godina trenutno zivimo u beloj crkvi masarikova 43 u kuci koja se prodala kupili su je ljudi iz danske i za 2-3 meseca dolze da ruse mi nemamo de da odemo da zivimo bili smo u opstini da nam daju neki sesta kazu da nemaju rekli su da se snadjemo da ako znamo neku kucu de niko nezivi godinma da provalimo i ako treba nesto od materijala da se sredi da ce da nam daju ja i muz nezelimo da provaljujemo u privatne kuce.pisali smo raznim udruzenjima da nam pomognu da skupimo3-4 hiljade evra da kupimo kucu na selu ali uvek dobjamo iste odgoore da pomazu izbeglicama ili ljudima koji su bili poplavljeni nismo znali vise kome da se obratimo pa smo resili da snimimo video kako bi neko cuo nas problem ili da dodje video do premijera posto smo mu napisali preporuceno pismo i nismo dobili nikakav odgovor i ja i suprug radimo kad ima sezonske poslove da bi nam deca imali najosnovnije za zivot da neodrastaju kao ja kod mog oca zeljna jedne cokolade ali ono najbitnije nemozemo da im obezbedimo njihov krov nad glavom da kad mene i muza nebude vise bilo svi koji zele da nam pomognu nek nas kontaktiraju putem faceboka ivan mihaela pasku ili email paskumihaelaivam@gmail.com“