Politika i Romi u Srbiji

Tokom sedamdesetih godina osnivanjem Međunarodnog Romskog udruženja u Londonu (1971) počinje istorija političkog organizovanja Roma na globalnom nivou. Tada je postignut dogovor o simbolima novopromovisane etnike (nacionalne) zajednice, himna i zastava, što je bio prvi korak ka stvaranju nacije na simboličkom nivou. Pored istog jezika, istorije i tradicije, na formiranje identiteta značajno je uticao i „Porrajamos“ – Holokaust nad Romima u Drugom svetskom ratu. Svakako da je i život na margini društva, u ne baš prijateljskom okruženju te uz veliku disperziju po čitavom svetu doprineo ne samo nastanku, nego i opstanku Roma kao etničke zajednice. Romska nacija kao pojam u prvom redu je simbolička, emotivna, a tek potom politička činjenica. Intencija romskih lidera nije bila ka stvaranju romske države, naprotiv, oni su težili ka stvaranju politikog okvira u kojem je moguće da Romi kao građani i/ili pripadnici nacionalne manjine ostvare svoja prava na način koji je zakonom garantovan svim građanima.

Pojava Roma na postkomunističkoj političkoj sceni tokom devedesetih godina dvadesetog veka je veoma značajan i kompleksan društveni i politički fenomen. U gotovo svim postkomunističkim zemljama, beleži se povećana društvena i politička aktivnost Roma, a samim tim i njihova veća društvena vidljivost, nakon vekova marginalizacije i diskriminacije. Unutar novije evropske (društvene i političke) teorije moguće je uočiti nekoliko diskursa/frameworka za interpretaciju pojave “političkog fenomena Roma” i romske politike. Većinom dominira percepcija ovih fenomena kao izraza društvenog progresa, odnosno nedvosmisleno progresivnog razvoja koji predstavlja zakasneli ulazak, ljudi i zajednica dugo iskljućivanih iz procesa donošenja odluka i participacije u javnosti, na političku scenu.

Međutim posle 2000-te godine dolazi do političkih promena za koje se verovali da će biti stvarne i da će napokon naše društvo biti demokratsko u svakom smislu te reči.

Na žalost i tada se romska zajednica prepoznala samo kao glasačka mašina i ništa više. Odabrano je nekoliko pripadnika romske zajednice od strane većinskih partija koji su bili zaduženi za kupovinu glasova i donekle sagledavali probleme u nekim oblastima.

2005.godine Vlada Republike Srbije je postala potpisnica Dekade Roma, da bi prvu Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja usvojila tek 2009.godine sa 13 oblasti i na taj način pokazala političku volju za rešavanje problema romske zjednice.

I tako 20 godina posle pokušaja inkluzije  osim  napretka u obrazovanju (dodatni poeni za upis srednjoškolaca i studenata kao i stpendiranje istih), postojanje koordinatora za romska pitanja u nekim gradovima i opštinama, pedagoški asitenti (nerešeno pitanje stalnog zaposlenja) i zdravstvene medijatorke (rade na osnovu Ugovora o delu),  u drugim oblastima je napredak minimalan.

Politika je tek priča za sebe, tu se tek ogleda nesloga romske zajednice i korišćenje te nesloge od strane većinskih partija za pridobijanje ovih glasača zahvaljujući jednom broju Roma koji su na neki način deo tih političkih partija. Od prvih višestranačkih izbora u Srbiji je prošlo 35 godina šta se tu promenilo popitanju participacije romske zajednice?

U Srbiji imamo sedam zvaničnih romskih stranaka , aktivne su samo tri. Romska partija, Demokratska unija Roma I Ujedinjena partija Roma.Poslednji put romske stranke su svoje predstavnike u Skupštini Srbije imale 2008. godine – dr Rajka Đurića i Srđana Šajna iz dve romske političke partije, a ispred Srpske radikalne stranke (SRS) Jovana Damjanovića. U sazivu Skupštine 2020. jedan član romske zajednice bio je narodni poslanik, ali na listi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

U izjavi za N1 pedsednik Romske partija Srđan Šajn je saopštio da je ta stranka spremna da podrži izbornu listu koju formiraju studenti, ali i da učestvuje u oblikovanju njihovog pristupa prema socijalno ugroženim građanima.

– Nismo imali institucionalno-formalne kontakte, ali imamo kanale preko kojih im možemo preneti naše stavove i sugestije. Razumemo zašto u ovoj fazi mnoge aktivnosti moraju biti tajne i ne želimo da vršimo bilo kakav pritisak. Kada procene da je trenutak pravi, spremni smo da se uključimo u njihov rad. Spremni smo da ih uvedemo u naselja zajedno sa našim aktivistima, da ih učinimo vidljivijima na društvenim mrežama i da podelimo sa njima dragoceno iskustvo, uključujući kako da sačuvaju glasove kao i kako ih zloupotrebljava SNS.

Takođe, otvoreni smo za saradnju kroz ekspertske odbore koji definišu programske ciljeve. Spremni smo da, nakon promena i pada aktuelnog režima, preuzmemo konkretnu odgovornost za sprovođenje dela programa u praksi. Ključno pitanje nije samo da li će režim predvođen SNS-om pasti, već šta dolazi posle toga. Država je duboko osiromašena i kontaminirana, i pred nama stoji ogroman zadatak obnove i reforme.

Nakon duge pauze DUR Demokratska Unija Roma putem medija pokušava da se aktivira na političkom polju preko svog predsednika Saliha Saitovića. Njegove izjave se uglavnom odnose na kritiku vlasti u neispunjavanju preuzetih obaveza kada je u pitanju sprovodjenje javnih politika prema romskoj zajednici.

 „Da pojasnim, mi smo zadovoljni Ustavom i zakonodavnim rešenjima i svim pravima koja nam se daju kao nacionalnoj manjini. Zadovoljni smo i izjavama vodećih zvaničnika po pitanju Roma. Na žalost, tu je reč smo o obećanjima. Stvarnost je potpuno drugačija. Između obećanja i stvarnog položaja Roma zjapi provalija“, ocenjuje Saitović. On dodaje: „Romska zajednica živi u agoniji bez prava, bez posla, bez mogućnosti da školuju decu, bez egzistencije, bez krova nad glavom i bez životne radosti.“

https://www.dw.com/sr/romi-u-srbiji-mnogo-je-bezbednije-da-smo-uz-vlast/a-72172155

Svetislav Jovanović je najavio političku stranku manjina pod nazivom  Pokret manjina Srbije. Ta politička stranka je registrovana ali se čekaju  još neki administrativni poslovi da se privedu kraju, naglašava on.

Novom Pokretu se pridružilo 27 manjina, čelnici ove stranke se nadajju koalicionom sporazumu s Pokretom za narod i državu koji je ove zime osnovao Aleksandar Vučić.

„Mi smo mali da bismo uradili nešto, mali da bismo nešto menjali sami. Ali ako vidimo da niko ne želi da nas shvati ozbiljno, u tom slučaju ćemo izaći samostalno na sledeće izbore“, kaže Jovanović.

Osman Balić je dugogodišnji direktor YUROM Centra iz Niša, nevladine organizacije koja se bavi zaštitom i unapređenjem prava Roma. Njegov primarni angažman je kroz civilno društvo.

Više puta je isticao da se romska zajednica godinama potkupljuje i zloupotrebljava tokom izbora, a da se suštinski problemi ne rešavaju. Smatra da je tradicionalna romska politika često podložna uticaju vlasti, bez stvarnog napretka za zajednicu.

Zato smatra: „Nije vreme da mi zbog dvojice Roma koji će možda biti u Parlamentu žrtvujemo kolektivnu bezbednost. Mnogo je bezbednije, šta god neko mislio, da smo mi uz vlast – jer smo tako najbezbedniji. To je žalosno što tako kažem, ali to je tako. Kad nemate demokratiju, onda je najvažnije sačuvati bezbednost, napominje Balić.

Kao i šire društvo u Srbiji, i romska zajednica je podeljena po raznim pitanjima, uključujući političke stavove, interese i prioritete. Ova podela ne odražava nužno direktno terminologiju „blokadera i ćajaca“, ali ukazuje na postojanje različitih frakcija i mišljenja unutar zajednice.

Politika thaj Rroma ande Srbija

Telal e 1970-to berša, e kerdimasa katar e Maškarthemutni Romani Asocijacija ando Londono (1971) kezdisardas e historija katar e politikani organizacija le Rromengi pe jekh globalno nivelo. Palal kodoja sas kerdo jekh akordo pal-e simbolură le neve vazdine etnikane (nacionàlo) komunitètosqe, le himne thaj le flagură, so sas o angluno drom karing o keripe jekhe naciaqo anθ-o jekh simbolikano nivèlo. Paše i sasti čhib, historija thaj tradicija, o formiribe e identitetosko sas vi signifikantno influirime kotar o “Porrajamos” - o Holokausto mamuj e Roma ko Dujto Lumako Maripe. Sigurno, o dzivdipe pe margina e societateski, ande jekh na-but-kamlo than thaj bare disperziasa ande sasti lumia kontribuisarde na numaj pe kreacia, numaj vi pe o trajo e Romengo sar etnikano komuniteto. I rromani nacia sar koncepto anglunes si simbolikani, emocionalno, thaj numaj pale si politikano fakto. I intència e rromane liderurenqi na sas te keren jekh rromano them, kontra, von kamle te keren jekh politikano fremo anθ-o savo si śajpe e rromenqe sar ćidutne thaj/vaj membrură andar i nacionalo minoritèta te keren pire xakaja anθ-jekh drom savo si garantuime katar o kanòno sa e ćidutnenge.

Tokom sedamdesetih godina osnivanjem Međunarodnog Romskog udruženja u Londonu (1971) počinje istorija političkog organizovanja Roma na globalnom nivou. Tada je postignut dogovor o simbolima novopromovisane etnike (nacionalne) zajednice, himna i zastava, što je bio prvi korak ka stvaranju nacije na simboličkom nivou. Pored istog jezika, istorije i tradicije, na formiranje identiteta značajno je uticao i „Porrajamos“ – Holokaust nad Romima u Drugom svetskom ratu. Svakako da je i život na margini društva, u ne baš prijateljskom okruženju te uz veliku disperziju po čitavom svetu doprineo ne samo nastanku, nego i opstanku Roma kao etničke zajednice. Romska nacija kao pojam u prvom redu je simbolička, emotivna, a tek potom politička činjenica. Intencija romskih lidera nije bila ka stvaranju romske države, naprotiv, oni su težili ka stvaranju politikog okvira u kojem je moguće da Romi kao građani i/ili pripadnici nacionalne manjine ostvare svoja prava na način koji je zakonom garantovan svim građanima.

O sikavipe e Romengo pe post-komunistikani politikani scena telal e injavardeš berša kotar o bišto šelberšipe si but signifikantno thaj kompleksno socijalno thaj politikano fenomeno. Ande paše sa e post-komunistikane thema, si vazdini socialo thaj politikani aktivitèta e Rromenqi, thaj kadja lenqi majbari sociàlo vizibilitèta, pal-e śelberśa marginalizàcia thaj diskriminàcia. And-i maj palutni Evropaqi (sociàlo thaj politikani) teoria, si śajpe te dikhel pes nekobor diskùrsură/ramură vaś i interpretàcia e sikavipnasqi kaθar o "rromano politikano fenomeno" thaj i rromani politika. I majoriteta si dominirime katar i percepcia kadale fenomenenqi sar ekspresie vaś o sociàlo progreso, kodo si, jekh-dujto progresìvo barjaripe savo reprezentisarel o palal-o-vaxt andre źanglipe e manuśenqo thaj e komunitètenqo save sas but vràma avri ćhudine katar o proceso e decizìenqo thaj i participàcia anθ-i publika ani politikani sèna.

Numaj, palal o berś 2000, sas politikane paruvimata save sas patǎvde ke sas ćaćes thaj kaj amaro societèto ka avel po agor demokratikano anθ-e sa e laćhe śajutnimata.

Bibahtake, vi atunči, i rromani komunitèta pinʒardas pes numaj sar alosarimaski maśina thaj khanć maj but. Nekobor membria tari romani komuniteta sine alosarde kotar o majoritetno partie kola sine len zor te kinen vote thaj dzi ko nesavo nivelo dikhle o problemia ko nesave thana.

Ando 2005-to berš o Gavermento Republikako Srbijako ačhilo signatura pala Dekada e Rromengi, numaj te adoptiril angluni Strategia pala Socialo Inkluzia Rromengi thaj Rromane džuvljengi ando 2009-to berš e 13 kotorenca, kade sikavindoj politikani voja te lačharel pes e problemura e Rromane komunitetosko.

Thaj kadja 20 berśa pal-e zumavimata vaś i inkluzia, aver katar o progreso anθ-i edukacia (dodatne punktură vaś o xramosaripen e śkolaqe studenturenqo thaj e siklŏvnenqo sar vi e stipendie vaś lende), i egzistènca e koordinàtorenqi vaś e rromane pućhimata anθ-e varesave forură thaj komune, e pedagogikane asistentură (na-reslo pućhipen vaś o permanento butăripen) thaj e sastipasqe mediatorură (kerel buti anθ-i baza e butăqe kontrakturenqi), anθ-e aver rig si minimalo.
Politika si numa jekh paramiči ande peste, si numaj jekh reflekcija pala o bi-lačhipe e romane komunitetosko thaj o utiliziribe kodole bi-lačhipasko katar e majoritetno partije te astaren kadala alosara naisar jekh numero e Rromengo save ande varesavo drom si kotor katar kodola politikane partie. 35 bersh nakhle kotar o angluno butpartiako alosaribe ani Srbia, so si paruvdo kotar o kotorleutnipe e romane komunitetosko?

Ande Srbija si amen efta oficijalne romane partije, numa trin si aktivno. E Romani Partia, Demokratichno Unia e Romengo thaj e Jekhethani Romani Partia. Paluno drom e romane partijengo sine len reprezentatia ano srbijakoro parlamenti sine ko 2008 berš – Dr. Rajko Đurić thaj o Srđan Šajn taro duj romane politikane partie, thaj anglal o Srbijako Radikalno Partija (SRS) Jovan Damjanović. Ano akharipe e Asambleako ano 2020 bersh, yekh membro e romane komunitetesko sine membro e parlamentesko, numay pe lista e sherune Srbiyune Progresivune Partiako (SNS).
Ano mothavipe vash N1, prezidenti e Romane Partiako, Srđan Shain, vakergya kay partia si gatisardi te suportinel e alosaribaski lista formirimi kotar o siklovne, numay ini te lel kotor ano formiribe olengo reslipe vash socialune phare dizutne.

- Na sas amen institucionalno-formalno kontakto, numa si amen kanalura prekal save šaj te bičhalas amare dikhimata thaj sugestie lenge. Amen haćaras sosqe anθ-i kadaja faza but aktivitètură trebal te aven garavde thaj amen na kamas te keras presia. Kana von dikhen kaj o momento si lačho, amen sam gata te džas ande lengi buti. Amen sam gatisarde te anas len ande beśimaske thana khetanes amare aktivistoncar, te keras len maj but dikhline pe socialne medije thaj te ulavas lenca śukar eksperienca, maśkar lende sar te garaven peske glasura thaj sar o SNS zloupotrebil len.

Amen sam vi putarde vash kooperacia prekal ekspertno komitetura save definirinen e programesko ciljo. Amen sam gatisarde te, palo paruvipe thaj peravipe e akanutne režimesko, te las konkretno odgovornost pala implementacija kotor programosko ande praktika. O ključno pučipe naj numa te perel o SNS-led regimo, numa so ka ovel palo odova. O them si but čorolo thaj kontaminirimo, thaj anglal amen si bari buti e rekonstrukciaki thaj reformaki.

https://www.danas.rs/vesti/politika/romska-partija-spremna-da-podrzi-studentsku-listu/ 
Palo lungo pauza, DUR Demokratikani Unia e Romenge zumavela te ovel aktivno ano politikano umal prekal piro prezidento Salih Saitović. Oleskere vakeribe majbut vakerena pe kritika e autoritetenge so na pheren pire obligacie kana si o pučipe e implementiribaske publikane politikengo mamuj o Romano komuniteti.

 “Te klarinas, siam satisfikuime e Konstituciasa thaj e legislativne decizienca thaj sa e hakaja save si amenge dende sar nacionalno minoriteti. Amen siam satisfime thaj e deklaraciencar e sherutne ofisionalengo paše o romano pučipe. Bibahtake, amen vakeras e lavdenge. I realiteta si sa aver. Isito jekh ćororo maškar e lavde thaj e aktualno situacia e Saitoviće. Ov majdur vakerel: “I Romani komuniteta dživdinela ki agonia bizo hakaja, bizo buti, bizo šajipe te edukinen peske čhaven, bizo egzistenca, bizo kher upral o šero thaj bizo lošalipe e dživdipaske.” 

https://www.dw.com/sr/romi-u-srbiji-mnogo-je-bezbednije-da-smo-uz-vlast/a-72172155

Svetislav Jovanović je najavio političku stranku manjina pod nazivom  Pokret manjina Srbije. Ta politička stranka je registrovana ali se čekaju  još neki administrativni poslovi da se privedu kraju, naglašava on.

27 minoritetya avile ano Nevo Movimento, o sherune akale partiako silen nadezh vash yekh koaliciako phanglipe e Movimentoya vash o Manusha thay Them, kova si kerdo kotar o Aleksandar Vučić akava jivend.

"Amen sam cikne te keras vareso, cikne te paruvas vareso korkore. Numaj te dikhas kaj khonik na kamel te lel amen seriozno, ano odova kazuso ka džas ko avutno alosaribe korkoripe", phenela o Jovanović.

O Osman Balić si lungo vramako direktoro ando YUROM Centro katar o Niš, bi-vladaći organizacija savi kerel bući pala arakhipe thaj promocija pala rromane hakaja. Lesko angluno angažmano si prekal o civilno societeto.

Ov but droma sikavgja kaj o Romano komuniteti sine mituime thaj zloupotrebime ko vakti taro alosaribe beršencar, thaj kaj o esencijalno problemija na resle. Vov pachal kaj e tradicionalno romani politika si butivar telal e autoritetenge influenca, bizo realno progreso vash e komuniteta.
Odolesqe vov gindil: "Na si vràma amenge te ćhinavas i kolektivo sekuritèta vaś o laćhipen duje rromenqo save śaj te aven anθ-o Parlamento. Si but maj sekurno, so te gindil varekon, amenge te avas e guvernosθar - sosqe kodo si o maj sekurno drom. Dukhavdo si te phenes kadja, numaj kadja si. Kana na si tut demokracia, atunć si o maj importanto te ćhives i sekuriteta," . O Balić notirinel.

Sar majbaro sasoitnipa ki Srbija, i romani amalipa si ulavdi ko ververutne pučipa, maškar lende politikane atitudine, interesia thaj prioritetia. Akaja divizija na trubul direktno te reflektirinel e terminologija “blokade thaj chaya”, numa sikavela egzistencija e diferentno frakcijengi thaj opinienge andar e komuniteta.