Pandemija koja se zove siromaštvo je stalno prisutna na ovim područjima

NVO “Protekta” uz podršku grada Niša, UNDP-a I uz finansijsku podršku Vlade Švedske, oranizovala je konferenciju na kojoj je osnovana Banka hrane Niš, kao deo platforme za odgovorno upravljanje javnim finansijama. O ciljevima ovog projekta govorio je Milan Stefanović  iz “Protekte”:

“Cilj nam je da otvorimo Banku hrane Niš i da se uključimo u red gradova u Evropi koji imaju banku hrane i koji na taj način rešavaju problem viškova hrane. Najveći deo te hrane, na žalost, završava na divljim deponijama i na deponijama. Čak nekih 900.000 tona hrane se pominje na nivou Srbije za godinu dana, što stvara pored ostalih problema i ogroman ekološki problem, emisije štetnih gasova se ispuštaju, efekti staklene bašte, a takodje stvara i ozbiljan ekonomski problem zbog toga što se uništava hrana koja još uvek ima odredjenu upotrebnu vrednost. Naravno, najveći je problem socijalnog karaktera gde imamo jedan veliki procenat stanovništva koji trenutno gladuje ili ne može sebi da obezbedi pristojan obrok, a mi imamo tolike velike količine hrane koja se baca. Nije to samo slučaj kod nas, to je slučaj svuda u Evropi i svuda u svetu, zbog toga se ove banke hrane i osnivaju. „Protekta“ je prepoznala kvalitet ove ideje i Banka hrane Niš se zvanično sa ovom konferencijom počinje da radi i pored Niša pokrivaćemo i Nišavski okrug.“

Jedan od učesnika skupa bio je i Duško Hristov, predsednik Banke hrane Severne Makedonije. Govorio je o načinu rada ove institucije:

„Banka hrane u Makedoniji postoji 10 ipo godina. Mi smo 2011. došli do toga da možemo  da budemo pridružena članica Evropske federacije banaka hrane, koja ima 240 banaka hrane 24 punopravne i 5 pridruženih članica, gde smo i mi (Albanija, Slovenije, Malta, Rumunija i Severna Makedonija) za sada. Mi se bavimo isključivo viškovima hrane, to je naš cilj i misija- Nula gladi u društvu i Nula bacanja hrane, koji se javlja u svakom procesu. Pretežno saradjujemo sa operatorima hrane, to su pretežno tri kategorije: proizvodjači, distributeri i trgovci i na taj način uspevamo nekako da godinama unazad da nekako podignemo svest i kod institucija i u društvu da viškova hrane ima. Gorući je problem što ni u našem zakonodavstvu, niti u jednoj zemlji u okruženju, zakon ne poznaje termin – viškovi hrane. To je gorući problem. Pokušavamo da podignemo nivo razmišljanja o tim viškovima hrane u društvu.

Na dnevnom nivou pomažemo ljudima – oko 12 miliona ljudi je na našim plećima da tako kažem . Prvenstveno govorimo o viškovima hrane  koji imaju kratak rok upotrebe, ali imamo i donacije hrane sa dužim rokom pa takve isporuke transprarento primimo i onda tu hranu pakujemo i dostavljamo onima kojima treba. Pretežno radimo sa  organizacijama na lokalnom nivou i naš je cilj da sve te opštine, gradonačelnike animiramo da shvate sa kakvim problemima se susrećemo. Nama treba skladišni prostor, volontere i vozilo možemo da obezbedimo, ali lokalne samouprave će nam naviše pomoći ako nam omoguće odgovarajući skladišni prostor.“

Naled je ove godine uradio analizu kako bi utvrdio da li je u vreme pandemije doniranje hrane povećano. O tome je govorila Isidora Šmigić, saradnica za regulatornu reformu iz NALED-a:

„NALED se ovom temom bavi već dugi niz godina i pre svega, doniranje hrane kao jedan od prioriteta našeg Saveza za hranu i poljoprivredu je nešto na čemu intenzivno radimo, tako da je saradnja sa svim organizacijama, uključujući naravno i organizacije banke hrane nešto što nam je bitno i u čemu vidimo potencijal da se ova oblast unapredi, kako regulatorno, gde je definitivno potrebna izmena nekih propisa, zakona, pravilnika itd, ali i neregulatorno, u smislu da se organizuju mnoge edukativne kampanje koje su potrebne da se bolje uspostavi saradnja sa lokalnim samoupravama, što je takodje vrlo bitno u procesu doniranja hrane, tako da je NALED objedinio sve ove teme na jedno mesto i uradio, izmedju ostalog i analizu koju smo objavili ranije ove godine  koja izlistava sve preporuke koje smo pripremili. Analiza pokazuje da se doniranje hrane dupliralo u 2020. Godini u odnosu na 2019. Dakle, u samim  količinama hrane, a što se tiče vrednosti  hrane, ta vrednost se čak i više nego duplirala. Podaci pokazuju da je pandemija uticala na ovu oblast i značajno motivisala donatore, pre svega iz sektora privrede da pomognu socijalno ugrožene kategorije i nekako podstakla da se o ovoj temi dodatno razgovara.“

U Severnoj Makedoniji Banka hrane ima preko 1.000 korisnika koji su odabrani na poseban način.

Duško Hristov, predsednik  Banke hrane u Severnoj Makedoniji:
„ Postoje dva načina na koji pronalazimo porodice kojima je pomoć potrebna. Banke hrane rade non-stop u pandemiji – mi radimo u pandemiji koja se zove siromaštvo. Trudimo se da radimo sa Centrima za socijalni rad koji nemaju preciznu evidenciju, pa se trudimo da sa partnerskim organizacijama iz različitih gradova stvorimo lanac, mrežu nevladinih organizacija koje rade na terenu kako bi izabrali baš one ljude kojima je pomoć najpotrebnija.

Moram da kažem i da 92% ljudi u opštini Centar u Skoplju koji koriste usluge Banke hrane su Romi. Mi moramo da znamo da su svuda Romi prvi na udaru siromaštva.“ Zaključio je Hristov.

Jedna od preporuka konferencije inicijativa o ukidanju  PDV-a  na donacije što bi doprinelo da se veće količine hrane doniraju. Proizvodjačima i distributerima hrane se trenutno više isplati da hranu kojoj  brzo ističe rok uništavaju, to jest odlažu na deponije, nego da je doniraju i plaćaju PDV, rečeno je prilikom formiranja Banke hrane Niš.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“