Obrazovanje Roma i Romkinja u Leskovcu

Osnovnu školu za obrazovanje odraslih ”Dositej Obradović” u Leskovcu koja  ima i isturena odeljenja u Grdelici, Bojniku Lebanu i Vlasotincu pohađa  oko 350 učenika od koji 97,5% čine učenici romske nacionalnosti. Najviše polaznika ima u centralnoj školi u Leskovcu sa 23 odeljenja.

Osnovno obrazovanje odraslih, po modelu Funkcionalnog obrazovanja odraslih, traje tri godine i ostvaruje se u tri ciklusa u trajanju od po godinu dana.

U prvom ciklusu stiču se osnove funkcionalne pismenosti, u drugom i trećem – osnove opšteg obrazovanja i stručne kompetencije. Stručne kompetencije stiču se putem obuke kao jednog od oblika osposobljavanja zasnovanog na standardima rada i potrebama tržišta rada.

„Izradu ovog audio-materijala omogućilo je Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije.
Sadržaj i stavovi izneti u ovom audio-materijalu predstavljaju stavove autora projekta „ I mi se pitamo! – Amen da puchamen!“, koji je podržan na Konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja namenjenih nacionalnim manjinama
i nužno ne izražavaju stavove Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.”

Sikljovipa e rromengo thaj rromnjego ki Leskovca

Osnovno shkola bash obrazovanje barenge “ Dositej Obradovic “ kho Leskovac  savi isi hem nesave odeljenja khi Grdelica  , Bojnik Lebane hem Vlasotince sikljovena  350 sikavne  khotar save 97,5% kherena sikavne  romano nacionalnost . Pobuder polaznikija  isi khi centralno shkola  khi Leskovac sa 23 odeljenja.

Osnovno obrazovanje  barengi , kho modeli Fukncionalno obrazovanje  barengi , trajinol trin bersh hem ostvarinolpe kho trin ciklusija  ano trajiba  khotar bersh dive .

Ano jektho ciklus  siklovolpe osnovne funkcionalne pismenost  , a o dujtho hem trito – osnove opshto obrazovanje  hem struchno  kopetencija . Struchne kopetencije lena drumeja obuka  sar jekh  khotar oblik osposiba  kho standardi bucha  hem potreba trzishte bucha.

Osnovna shkola  bash obrazovanje barengi  khi Leskovac  savi isi istureno odeljenje hem ani Grdelica  , Bojnik , Lebane  hem Vlasotince dzana 350 sikavne  khotar  97,5% kerena  sikavne romani nacija . Pobuder  polaznikija  isi khi centralno shkola  kho Leskovac sa 23 odeljenja. Osnovno obrazovanje  barengi kho modeli funkcionalnog  obrazovanje  barengi  trajinol trin bersh  hem ostvarinol phe kho trin ciklusija kho trajiba  khotar bersh dive . Kho jekhto ciklus sikljovela phe  funkcionalne  pismenost  ,  kho dujto hem trito  osnovne  opsto obrazovanje  hem struchna  kompentecija .  Struchne kompentecije kerolape  drumeja obuka sar  jekh khotar o oblik  obrazovanja  zasnovimo kho standardi  buchako  hem potrebe  trzishta rada . Akija shkola isi hem  struchne  saradnikija  hem zaposlime andragoshkog asistenti  savo pomozinol  khi realizacija  aktivno planisko  hem programisko  shkola . Khi shkola  basho bare  khi Leskovac  vakherdzam Miljanom Milicem  , pomochniko  direktorisko  bash osnovno  obrazovanje  barenge ,, Dositej  Obradovic „. Ov  ano vakheriba  posebno  istaknindza  problemija  save isi olen e sikavnencar .

* Savi thani saradnja e romane zajednica , dali o roma thane zainteresujime ?

Ano principi , nisar na dikhen  soj thani svrha shkolaki . Soj olenge bitno?Bitno te ovol olen nesavi materijlno  korist  khotar sa akava , o efekti shkolaki  na dichona odma , valjani te nakhol baro vakthi da bi ov shaj te svatinol . Kana pravdze o fabrike  Jura , Aptiv  hem kana on paltindze olen kothar fabrika  te ovol olen  zavrshimi osnovna shkola sine ammen  baro odziv polaznikijengo akahte , khi centralno  shkola . Odote dikhena , khana neko vakherol olenge da valjani shkolsko tegani dikhena svrha obrazovanja. Adragoshki  asistent  obilazinol akale  amare  khi centralno mahala soske zaduzime thane  samo bashi shkola  khi Leskovac ,  a korkore o ,nastavnikija  o uposlime  shkolake  isi olen  buti  kho tereni . Kho okvir phe sarandasatija  buchake nedelja obilazinen  punktija  kho isturene  odeljenja , odola mahale hem kedena podatke direktno  khotar tereni . Numa najbaro numero podatke dobina khotar redovno shkola . Odote thano izvor podatkengo , izvor informacija.

Sastiphaski medijatorka Laura Seitovic khi saradnja srednje shkola dzi akhana  upisindze  sikavnen  save uspeshno agorisinen osnovna shkola.

,,Kho vikhibe  direktori  shkolake  puchljum kho tereni dali thasno neko zainteresujime  bash upis , te naknadno zavrshini  osnovno shkola . manusha odazivindzepe . Jednostavno, shukar thano so pobuderi zainteresujime  romnja dzuvlja , hem upisindzum  duj , trin dzuvljen  save thane ake ko agor  te zavrshinen hem pandzto -shofto hem eftato-oftoto klasa.,,

*Dali thano pravdipe  neve buchake thana khe nesave firme  izazivindza  po baro zainteresovanost kho roma te agorisinen osnovna shkola ?

– Oja Kakava vikinibe  bash buthi  kho firme Leon hem aptiv thano kerdza kaj o dzuvlja hem Roma save nanelen agorisimi shkola te shaj ativirinen phe kho odola puchiba svatinen khaj i agorisimi  osnovna shkola uslov bas buthi . Adzukare uli akhija saradnja  akale shkola baso bare “.

Vladimir Avzic , organizatori  programskih aktivnosti bash terne , obrazovanje , zaposhljavanje hem aver kulturne aktivnostija  but thane aktivna  kho tereni  hem kerola khe odova te animirini  so po baro numero  baredegore Romengo save nanelen agorisimi shkola te upisinen  hem agorisinen shkola  bash  osnovno  obrazovanje barengi .

– Amen odote ko naselje pokushindzam odote palo amala , rodzakija kas god dzana te ubedina olen te upisinen phe hem agorisinen. Odziv hine shuzo  bash upis  numa posle odova ,dzajba  khi shkola thano tikhno .

* Dali kha nastavinen odole aktivnostijencar ?
-Naravno, Amen  pomozindzam e shkolake organizacija nesave humaniterne akcijencar , sare kerdzam buthi kupate . Pokushindzam  prekal Crvno Krst te animirina  Romen  te aven . Kho starti sine shukar odziv  dokli sine odola  humanitarne pomochija, palo odova but slabo . Nadinama da ka uspina . Mora te roda pomoch  khotar  lokalne  samoupravne  te utichinen  kho odredzene  svere  palo institucije te pokreninol Romen  kho ljengo interes te shaj agorisinen osnovno obrazovanje ,

Kho programija neformalnog obrazovanja barengo, polaznikija mora te oven phurane khotar 18 bersh. Aver zahtevija utvrdinen phe  konkretno programija  hem shaj  te razlikujinenphe  khotar sluchaj dzi kho sluchaj.