NVO sektor u borbi za zapošljavanje Roma i Romkinja
Veliki broj Roma i Romkinja radi u neformalnom sektoru i većinom se bave prikupljanjem sekundarnih sirovina. Pošto takav rad još nije prepoznat, sakupljači sirovina se susreću sa brojnim problemima. Mnoge NVO se od početka epidemije Corona virusa u Srbiji zalagalo za veće zapošljavanje pripadnika ove zajednice. Takođe kroz urađene analize došlo se do zaključaka da 70% romskih preduzetnika nema registrovan biznis, te samim tim mnogi nisu ni dobili pomoć države.
“Izradu ovog audio-materijala omogućilo je Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije.
Sadržaj i stavovi izneti u ovom audio-materijalu predstavljaju stavove autora projekta „ I mi se pitamo! – Amen da puchamen!“, koji je podržan na Konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja namenjenih nacionalnim manjinama
i nužno ne izražavaju stavove Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.”
NVO sektori ko mahreba bashi buti taro Roma thaj Romnja
Khi evidencija Filijala Nacionalno sluzbakhe bash buthi kho Nish trenutno isi 1741 manusha romane populacijake. Baro numero Roma hem Romnja kheren kho neformalno sektor hem po buderi bavinen phe khedipha sekundarrnih sirovina . Soskhe asavkhi buthi nane pendjardo , kho sakupljachija sekundarnih sirovina arakhenphe buth bare problemijencer . Ugovor savo sigtahe potpisindje udruzenja ‘’ Cvetno srce’’ hem “ Eko gerila Nish ’ shaj te anel stalno hem sigurno buthi bash 30 pripadnikija romane zajednicake kho Nish.
Prema o lafija Igora Paunovica khotar Udruzenje Roma Cvetno srce, akhija tani jeh khotar akcija save realizujinen kho cilj anglunipaasko keriba buthi.
“ Akhe reshina , sar 30 amare Roma save kha reciklaza hem ekologija , odova kerdjam Eko gerilom potpisindjam sporazum , te chiva khi buthi amare Romen . Te ovol olen lenge plate , te zaradinen bash osnovno djivdipa . Formirindjam ujedno hem eko – socijalno Zadruga . Upro organizacije HELP dobindjam 15 mashine khe save kha 30 radnikija kha kheren kho duj smene. Plata kha ovol olenge khotar 30 dji kho 40 hilada dinarija “.
Udruzenja potpisindje ugovor khotar saradnja kho oblast ekologija , zasthite zivotne sredine , reciklaza , edukacija .
“ Arakhipa dzivdipasko sredina tano prioritet amare udruzibasko odova ukljuchinol hem te bavinephe recikklaza khaj o roma shaj te arakhen buthi , objasninol Ivan Dimitrijevic , presedniko Eko gerila Nish .
“ Zelja amenge te shirina amaro kheriba khi reciklaza , prvo so , elektrichni otpad , elektronski optpad … Znachi , otpad savo tano opasno a agorisinela khi deponija , kho parkhija , kho phuvija , so odova natromalphe . Amaro udruzenje thano terno , isi Roma save thane zaintersujime te bavinen phe reciklaza , pa kha dikha …”.
Polozaj radnikijengo kho neformalna sektorija thano uvek sine chelale numa kriza izazvano pandemija Korona Virus po pharo kerdja amenge . Jelena Kasumovic , saradnica organizacijaki Inicijativa bash razvoj romano predzetnishtva – REDI , vakherela khaj o romane preduzetnikija phare pogodime krizaja .
Jelena Kasumovic , saradnica organizacijaki Inicijativa bash razvoj romane preduzetnikijenge – REDI
“Khana vakhera khotar preduzetnikija , gndina kho preduzetnikija save thane registrujime numa hem khe okola so nane . Najbaro Numero romane preduzetnikijengo hem nane registrujime . Adjahar 70% romane preduzetnikija khi Srbija thano khe odija nesavi te phena , sivo ekonomija . Odote thane narochito sine pogodime sakupljachija sekundarnih sirovina numa hem muzikantija “.
Inicijativa REDI predlozinen hem konkretna rešenja.
Jelena Kasumović, saradnica organizacije Inicijativa bash razvoj romano preduzetništva – REDI
“Kho prvo than izdvojindjaphe udruzenje korkore preduzetnikija sar khe odova nachin shajinen buth pho zorale te deluinen hem te utichinen kho manusha so anen odlukhe .Odoleske o REDI odluchindja hem te organizujinel Biznis Klubija khi Srbija , kho nesave dizija , sar bi khedola romane preduzetnikijen hem sar shaj nesar te pomozinen olen khe odova medjusobno udruzenje . Bash muzikantija hem saakupljachija sekundarnih sirovina , akhava upre olende na odonosinophe , numa generalno , hem kho sa avera preduzetnikija “.
Mere save andja I drzava sar bi olakshinol poslvanje sine usmerime khe sa o preduzetnikija . Romane preduzetnikjia sine olen pharo pristup mere sar so phendjam , phobuder khotar 70% olen nane registrovane preduzecha hem kheren neformalno sektor . Shajiphe bash zajednichko privredni razvoj romane preduzetnikijenge thane bare nesave olendar thane romane poslovne mreze hem klubija . Ugovor khotar saradnja khotar duj udruzenja khotar o pochetak vakheribasko mothovi khaj isi ikherde reshenja .
