Nepravda prema romskim organizacijama – sramna raspodela sredstava Ministarstva za ljudska i manjinska prava
U najnovijem konkursu Ministarstva za ljudska i manjinska prava, čiji su rezultati objavljeni ovih dana, desila se nepravda koja ozbiljno dovodi u pitanje kredibilitet samog procesa, kao i iskrenost države u sprovođenju politika inkluzije Roma i Romkinja. Naime, od ukupnog broja prijavljenih romskih organizacija, svega 4 su prošle na konkursu, što čini manje od 8%, i to u godini kada se Vlada Republike Srbije obavezala na punu implementaciju Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Ovakav ishod nije samo zabrinjavajući, on je poraz sistema i jasna poruka da je institucionalna podrška romskom civilnom sektoru na ivici opstanka.
Posebno je zabrinjavajuće što su pojedine romske organizacije koje ostvaruju rezultate i priznanja i na evropskom nivou, sa ozbiljnim međunarodnim projektima i partnerstvima, ocenjene sa svega od 65 do 32 poena, dok su sredstva dobile organizacije čija aktivnost i transparentnost u radu nisu ni približno merljive. Postavlja se pitanje, ko i na osnovu kojih kriterijuma odlučuje? Kako je moguće da organizacije koje imaju reference iz programa Evropske unije, Saveta Evrope i međunarodnih fondacija, budu ocenjene kao „nedovoljnog kapaciteta“? Da li se proces bodovanja ponovo pretvorio u mehanizam kontrole i selektivne podrške, gde se favorizuju pojedinci, dok se autentični romski glasovi i organizacije koje stvarno rade na terenu, sistematski potiskuju? Posebnu odgovornost u ovom trenutku snosi novi ministar za ljudska i manjinska prava, gospodin Demo Beriša, od koga se očekivalo da unese novi duh poverenja, transparentnosti i profesionalnosti u sistem raspodele sredstava namenjenih nacionalnim manjinama.
Međutim, ovakav rezultat jasno pokazuje da se i dalje pojedini bivši funkcioneri i lica iz prethodnih struktura mešaju u odluke, čime se urušava poverenje u institucije i obesmišljava čitav proces podrške romskoj zajednici. Romske organizacije ne traže privilegije, one traže pravdu, jednak tretman i poštovanje kompetencija. Ako su romske organizacije dovoljno sposobne da vode evropske projekte i da na međunarodnim platformama predstavljaju Srbiju, onda ne mogu biti „nedovoljno kvalifikovane“ za nacionalni konkurs. Ovaj trenutak mora biti prelomna tačka za sve koji veruju u jednakost, odgovornost i stvarnu inkluziju. Ministarstvo mora hitno da objasni kriterijume bodovanja, kao i sastav komisije koja je odlučivala o dodeli sredstava. Transparentnost nije zahtev, već obaveza prema građanima i prema samoj ideji manjinskih prava. Ako se ovakav model odlučivanja nastavi, posledice će biti teške, romski civilni sektor će biti urušen, a poverenje zajednice u institucije izgubljeno. Ovo nije samo administrativno pitanje, već pitanje dostojanstva i pravde. Roma zajednica zaslužuje da njen glas bude poštovan, a ne ućutkan. Jer svaka nepravda prema romskim organizacijama, nepravda je prema celoj državi koja tvrdi da teži jednakosti i evropskim vrednostima.
Milorad Popović
