Narkomanija – surova bolest zavisnosti koja ne bira nacionalnost!

Narkomanija je hronična, recidivirajuća bolest zavisnosti uzrokovana redovnom upotrebom psihoaktivnih supstanci (droga). Ova bolest dovodi do dubokih fizioloških promena u mozgu i narušavanja fizičkog i psihičkog zdravlja pojedinca

Narkomanija u Srbiji tokom 2025. godine ostaje jedan od najozbiljnijih socijalnih i zdravstvenih izazova, karakterisan porastom broja korisnika i promenama u vrstama dostupnih supstanci.

• Najzastupljenije supstance: Kanabis (marihuana) ostaje najkorišćenija ilegalna droga u zemlji. Tokom 2024. godine zaplenjeno je rekordnih 4,1 tona marihuane, a trend visokog konzumiranja nastavlja se i u 2025. godini.
• Nove psihoaktivne supstance (NPS): Primetna je pojava novih sintetičkih droga koje često nisu na listi zabranjenih supstanci, što otežava kontrolu.
• Kokain i amfetamini: Zabeležen je rast upotrebe kokaina i amfetamina, posebno među visokoobrazovanom i radno sposobnom populacijom.
• Procene korisnika: Nezvanične procene ukazuju na to da u Srbiji ima oko 80.000 korisnika droga, od kojih je oko 35.000 u Beogradu. Statistički podaci ukazuju da je svaka 20. osoba u određenoj meri zavisna od nekog oblika narkotika ili psihoaktivnih supstanci

Niška policija je tokom 2025. sprovela niz akcija usmerenih na razbijanje narko-grupa:

• Velike zaplene: U novembru 2025. razbijena je organizovana kriminalna grupa i zaplenjena je značajna količina „koktela droga“, uključujući marihuanu i kokain. Ranije u toku godine, u aprilu, zaplenjeno je čak 12 kg marihuane i 700 grama kokaina u jednoj akciji.
• Vrste droga: Pored marihuane i kokaina, zabeležene su zaplene amfetamina (npr. 1 kg u jednoj akciji) i sintetičkih droga poput MDMA.
• Dostupnost: Stručnjaci upozoravaju da su narkotici sve prisutniji, čak i u specifičnim zajednicama poput romskih naselja, gde utiču na čitave porodice.

Organizacije civilnog društva, poput Yurom centra iz Niša i Organizacije ROSA, aktivno rade na podizanju svesti i sprovođenju preventivnih akcija. One organizuju tribine, dele promotivni materijal i edukuju roditelje i mlade o štetnosti droga i mestima gde mogu potražiti pomoć. 

Ipak, za efikasno rešavanje problema neophodan je sveobuhvatniji pristup koji uključuje:

Intenzivniji rad policije na suzbijanju narko-trgovine.

Pristupačnije lečenje i podršku, prilagođene specifičnim potrebama romske zajednice.

Smanjenje socijalne isključenosti i diskriminacije, koji su osnovni uzroci problema, uz poboljšanje uslova života i obrazovanja. 

Balić je napomenuo da je za potrebe projekta  anketiran jedan broj  mladih od 15 do 20 godina u jednom romskom naselju u Nišu pokazalo da je trećina njih probalo marihuanu, a sedam odsto je redovno koristi.

“Anketirani su potvrdili da se u njihovom naselju koristi heroin, marihuana i narkotici u tabletama, a da se različite psihoaktivne supstance prodaju i kupuju u samom naselju”, istakao je Balić.

Prema njegovim rečima, anketa je takođe pokazala da ni jedan od desetoro roditelja koji znaju da im dete koristi psihoaktivne supstane nije potražio savet, a skoro 80 odsto anketiranih mladih je reklo da nikada nije slušalo predavanje o štetnosti psihoaktivnih supstanci. Mladi koji su učestvovali u anketi, dodao je, posvedočili su da broj krivičnih dela vezanih za drogu iz godine u godinu raste i da ima sve više nasilja u porodici.

“Droga je povezana sa novcem jer da bi je kupili morate da ga pronađete kako znate i umete, a onda je rezultat toga porast kriminaliteta. Imamo svedočenje majke koja je rekla da je njen sin pretukao svog dedu i oteo mu novac koji je ovaj zaradio sakupljajući otpad”, istakao je Balić.

Balić je izneo rezultate istraživanja YUROM centra sprovedenog u romskim naseljima u Nišu, koji ukazuju na to da je problem godinama bio skriven od javnosti:

• Čak 30,2% mladih Roma uzrasta od 16 do 20 godina potvrdilo je da je probalo neku vrstu psihoaktivnih supstanci.
• Narkomanija u ovim naseljima uništava čitave porodice i poprima razmere epidemije.
• Problem je postao vidljiviji jer su narkotici lako dostupni, a njihovo konzumiranje je među mladima postalo svojevrsno „pomodarstvo“. 

2. Zahtevi za reakciju institucija

Balić oštro kritikuje pasivnost nadležnih organa i poziva na hitnu akciju:

• Poziv policiji: Apeluje na intenzivniji rad policije na suzbijanju narko-dilera koji neometano operišu unutar romskih mahala.
• Sistemska prevencija: Ističe da je neophodno uključiti širi krug institucija, pre svega Centre za socijalni rad, zdravstvene ustanove i prosvetu, kako bi se sprovela efikasna prevencija. 

Međutim, potrebna je šira i ozbiljnija i dublja društvena akcija za prevenciju narkomanije. Ona mora da počne kod nas Roma, mora da počne u mahali pre svega, zato što je najveći broj narkomana pak u mahali koja je relativno zatvorena za te naše muke. Dakle, to kad sam malo pre rek’o da u četri zida, otac i majka samo znaju kakav problem imaju sa decom, to ne sme više tako. Tu moraju da se aktiviraju i pedagozi i psiholozi i centar za socijalni rad naročito, zato smo mi govorili ranijih godina da mi moramo da imamo Rome socijalne radnike. Ne medijatore i javne zastupnike. Rome socijalne radnike. Nije sada u pitanju siromaštvo i materijalna pomoć samo, nego… evo imate nove fenomene, nove društvene opasnosti i pojave i zato su nam potrebni Romi socijalni radnici. Dakle u centrima za socijalni rad, tamo gde naši roditelji dolaze, mora da postoje Romi kojima se naši ljudi se više poveravaju Romima nego tamo socijalnim radnicima koji rade, radi se zapravo o jednom društvenom fenomenu koji je omotan tajnom. Mi imamo specifičan problem. Ajde što smo mi romska zajednica tradicionalna ali smo se sada susreli sa jednom novom stvari pa lađ bari, pa onda to krijemo u četri zida kad

već progovorimo kad je dete prodalo sve stvari iz kuće da bi kupilo drogu, kad se majka razbolela od stresa, kad je sve otišlo dođavola e onda se mi otvorimo pa pričamo, al’ onda je kasno.

E drogaki adikcia si jekh seriozno adikciaki nasvalipe savi na paruvel e nacionaliteta!

Narkomanija je hronična, recidivirajuća bolest zavisnosti uzrokovana redovnom upotrebom psihoaktivnih supstanci (droga). Ova bolest dovodi do dubokih fizioloških promena u mozgu i narušavanja fizičkog i psihičkog zdravlja pojedinca

Narkomanija u Srbiji tokom 2025. godine ostaje jedan od najozbiljnijih socijalnih i zdravstvenih izazova, karakterisan porastom broja korisnika i promenama u vrstama dostupnih supstanci.

Maj butivar arakhle substancura: O kanabis (marijuana) ačhel o maj butivar hasnime ilegalno drogo ano them. Ko 2024 berś, rekordo 4.1 toni marijuana sas astarde, thaj o trendo e bare konsumàciaqo źal maj dur ko 2025 berś.
    Neve psihoaktivne substancije (NPS): O sikavipe neve sintetikane drogengo save so butivar na si pe lista e zabranime substancijengi si dikhlino, so kerel phares te kontrolirinel pes.
    Kokain thaj amfetamin: Si jekh vazdipe ano hasnipe e kokain thaj amfetamin, maj but mashkar e but educirime thaj sasti populacia.
    Estimacie e upotrebitorenge: Na-oficialune prostime sikavena kay ani Srbiya isi pashe 80.000 narkotikune manusha, kotar odola pashe 35.000 siton ano Beograd. Statisticni data sikaven ke sako 20 manush si adiktovano pe varisoski forma pe narkotika vaj psykoaktivni substansura.

Ano 2025 berś, i Niśesqi policia kerdas jekh serìa akcienqi savi sas la o ciljo te phagel e narkotikaqe bande:

    Bare astarimata: Ko Novembro 2025, jekh organizuime kriminalo grupa sas phagerdi thaj jekh signifikantno kotor "koktelo e drogengo" sas astardo, mashkar lende vi marijuana thaj kokaina. Maj anglal ando bersh, ando april, sas astarde 12 kg marijuana thaj 700 gramura kokain ande jekh operacia.
    Tipuria e drogenqe: Po drom e marijuanaqo thaj e kokainosqo, sas xramosarde astarde e amfetaminenqe (sar egzàmplo 1 kg anθ-i jekh operacia) thaj e sintetikane drogenqe sar so si o MDMA.
    Disponibiliteto: E ekspertura den varningo kaj e narkotika si maj but prezento, vi ande specifična komunitetura sar e romane bešipnaske thana, kote so afektirinen sa e familije.

Civilo organizacie, sar so si o Centro Yurom kotar o Niš thaj i Organizacia ROSA keren aktivno buti te vazden o džanglipe thaj te implementirinen preventivne akcie. Von organizuin forura, ulaven promociake materialura thaj sikaven e daden thaj e ternen pa e nasvalimata katar e narkotika thaj katar shaj te len zutipe. 

Numaj, efektivno problemosko laćharipe trubul jekh maj but pherdo drom savo inćarel:
Maj intensivno buchi e policiasa te malavel tele o trafiko pe narkotika.
Maj aksesibilno tretmano thaj suporto, adaptirimo palo specifična trubujimata e romane komunitetosko.
Te ciknjarel pes socialo ekskluzia thaj diskriminacia, save si majbare čhinadipa pala problemo, thaj vi te lačharen pes e dživdipaskere kondicie thaj edukacia. 

Balić vakergja kaj bašo reslipe e projektesko anketirimo jekh numero terne manuša kotar 15 dži ko 20 berša ano jekh romano bešipe ano Niš, thaj sikavgja pe kaj jekh trito kotor olendar probingje marijuana, a efta procentia ulaven ola regularno.
“O anketime manuša konfirmingje kaj ano olengo bešipe udžaren pe heroina, marijuana thaj narkotika ano tablete, thaj kaj ano korkoro bešipe bikingja pe thaj kinel pe ververutne psihoaktivno substancie”, vakargja o Balić.

Pala leste sikadjilas o rodipe vi kodo ke konik anda desh dada thaj deja so djanen ke lengo chavoro hasnil psykoaktivni substansura chi rhode råd, thaj paschi 80 procenti anda e ternimata so sas pushle phende ke soha chi shunde jek föreläsning pa o nasulipe so si ande psykoaktivni substansura. E terne save lije kotor ano rodipe, vov majdur phenda, phende kaj o numero e kriminalitetosko phanglo e drogenca barol bersh pala bersh thaj kaj si maj but thaj maj but violencia ano kher.

“Narkotike siton konektirime e lovenca soske vash te kinen olen manglape te arakhen olen sar so janena, a palo odova o rezultati sito vazdipe e kriminalitetesko.Amen isimen mothodipe e dajake kola vakergya kay olako qhavoro margya pe phure thay chorgya olestar o love kola lela kotar o kidipe e shtrafosko”,vakergya o Balić.

O Balić prezentirisarda rezultatia taro rodipe kerdo taro YUROM Centro ko Romane bešipnaske thana ko Nis, so sikavena kaj o problemo sine garavdo taro publiko beršencar:

Dži ko 30,2% taro terne Roma maškar o berša 16 thaj 20 konfirmingje kaj probingje nesavo tip taro psihoaktivno substanca.
    I adikcia e drogenqi anθ-e kadala mahale xasarel sa e famìlie thaj resel epidemikane proporcie.
    O problemo kerdzilas maj dichol ke e narkotika si letko te arakhes, thaj lengo konsumcia kerdzilas sar jek "podomy" mashkar terne manush.

2. Trubulimata pala reakcia e institucienqi

O Balić zorale kritirinela o pasiviteto e kompetentno autoritetengo thaj akharel te kerel pe sigo akcija:

Akharipe e policijake: Vov kerel apel pe maj intenzivno policijaki buti te čhinavel pes e narkotikakere bikinara save keren buti bizo pharipa andar e romane mahale.
Sistemikani prevencia: Vov sikavel kaj si trubujipe te involvirinel pes maj baro krugo e instituciengo, anglunes Centrura pala Socialo Buti, sastipaskere institucie thaj edukacia, te šaj te kerel pes efektivno prevencia.

Numaj trubul jekh maj bari thaj maj seriozno thaj maj fundoni socialno akcia pala prevencia katar e narkotika. Trubul te startuil pe amende Roma, trubul te startuinel pe ko mahal, anglunes, soske o majbaro numero e narkomanengo si ko mahal, savo si relativno phandlo amare pharipaske. Akana, kana phendem anglal jekh tikno vaxt kaj anθ-e śtar zidura, o dad thaj i dej numaj źanen so problemo si len e ćhavenθar, kodo na trebul te avel kadja maj but. Akate trubul te aktivirinel pe e pedagogura thaj e psykologura thaj o centro pe socialno buti, odolesqe amen phendam ko nakhle berša kaj trubul te oven amen romane socialne butjarne. Na mediatora thaj publikane reprezentantura. Romane socialne butjarne. Nane numa čorolipa thaj materialno ažutipe, numa… akate isi tumen neve fenomenia, neve socijalne pharipa thaj fenomena, thaj odolesqe trubul amen Romane socialne butjarne. Odoleske, ko centrija bašo socijalno buti, kote so aven amare dada thaj deja, trubul te oven Romane manuša savenge amare manuša majbut paćanen taro socijalno butjarne so odothe kerena buti, adava si čačes socijalno fenomeno savo si garavdo taro misterio. Amen isi amen jekh specifi Haj, amen, i rromani komunitèta, sam tradicionàlo, tha’ akana arakhlam jekh nevi buti, odolesqe garavas la palal e zidura kana
te vorbisaras kana o chavoro bikindas sa e bucia ando kher te kinel draba, kana e dej nasvajlas khatar o stresso, kana sa gelas po beng, atunchi puterdas amen thaj vorbisaras, numa atunchi si za palal.čno problemo.