Narkomanija – surova bolest zavisnosti koja ne bira nacionalnost!

Narkomanija je hronična, recidivirajuća bolest zavisnosti uzrokovana redovnom upotrebom psihoaktivnih supstanci (droga). Ova bolest dovodi do dubokih fizioloških promena u mozgu i narušavanja fizičkog i psihičkog zdravlja pojedinca

Narkomanija u Srbiji tokom 2025. godine ostaje jedan od najozbiljnijih socijalnih i zdravstvenih izazova, karakterisan porastom broja korisnika i promenama u vrstama dostupnih supstanci.

• Najzastupljenije supstance: Kanabis (marihuana) ostaje najkorišćenija ilegalna droga u zemlji. Tokom 2024. godine zaplenjeno je rekordnih 4,1 tona marihuane, a trend visokog konzumiranja nastavlja se i u 2025. godini.
• Nove psihoaktivne supstance (NPS): Primetna je pojava novih sintetičkih droga koje često nisu na listi zabranjenih supstanci, što otežava kontrolu.
• Kokain i amfetamini: Zabeležen je rast upotrebe kokaina i amfetamina, posebno među visokoobrazovanom i radno sposobnom populacijom.
• Procene korisnika: Nezvanične procene ukazuju na to da u Srbiji ima oko 80.000 korisnika droga, od kojih je oko 35.000 u Beogradu. Statistički podaci ukazuju da je svaka 20. osoba u određenoj meri zavisna od nekog oblika narkotika ili psihoaktivnih supstanci

Niška policija je tokom 2025. sprovela niz akcija usmerenih na razbijanje narko-grupa:

• Velike zaplene: U novembru 2025. razbijena je organizovana kriminalna grupa i zaplenjena je značajna količina „koktela droga“, uključujući marihuanu i kokain. Ranije u toku godine, u aprilu, zaplenjeno je čak 12 kg marihuane i 700 grama kokaina u jednoj akciji.
• Vrste droga: Pored marihuane i kokaina, zabeležene su zaplene amfetamina (npr. 1 kg u jednoj akciji) i sintetičkih droga poput MDMA.
• Dostupnost: Stručnjaci upozoravaju da su narkotici sve prisutniji, čak i u specifičnim zajednicama poput romskih naselja, gde utiču na čitave porodice.

Organizacije civilnog društva, poput Yurom centra iz Niša i Organizacije ROSA, aktivno rade na podizanju svesti i sprovođenju preventivnih akcija. One organizuju tribine, dele promotivni materijal i edukuju roditelje i mlade o štetnosti droga i mestima gde mogu potražiti pomoć. 

Ipak, za efikasno rešavanje problema neophodan je sveobuhvatniji pristup koji uključuje:

Intenzivniji rad policije na suzbijanju narko-trgovine.

Pristupačnije lečenje i podršku, prilagođene specifičnim potrebama romske zajednice.

Smanjenje socijalne isključenosti i diskriminacije, koji su osnovni uzroci problema, uz poboljšanje uslova života i obrazovanja. 

Balić je napomenuo da je za potrebe projekta  anketiran jedan broj  mladih od 15 do 20 godina u jednom romskom naselju u Nišu pokazalo da je trećina njih probalo marihuanu, a sedam odsto je redovno koristi.

“Anketirani su potvrdili da se u njihovom naselju koristi heroin, marihuana i narkotici u tabletama, a da se različite psihoaktivne supstance prodaju i kupuju u samom naselju”, istakao je Balić.

Prema njegovim rečima, anketa je takođe pokazala da ni jedan od desetoro roditelja koji znaju da im dete koristi psihoaktivne supstane nije potražio savet, a skoro 80 odsto anketiranih mladih je reklo da nikada nije slušalo predavanje o štetnosti psihoaktivnih supstanci. Mladi koji su učestvovali u anketi, dodao je, posvedočili su da broj krivičnih dela vezanih za drogu iz godine u godinu raste i da ima sve više nasilja u porodici.

“Droga je povezana sa novcem jer da bi je kupili morate da ga pronađete kako znate i umete, a onda je rezultat toga porast kriminaliteta. Imamo svedočenje majke koja je rekla da je njen sin pretukao svog dedu i oteo mu novac koji je ovaj zaradio sakupljajući otpad”, istakao je Balić.

Balić je izneo rezultate istraživanja YUROM centra sprovedenog u romskim naseljima u Nišu, koji ukazuju na to da je problem godinama bio skriven od javnosti:

• Čak 30,2% mladih Roma uzrasta od 16 do 20 godina potvrdilo je da je probalo neku vrstu psihoaktivnih supstanci.
• Narkomanija u ovim naseljima uništava čitave porodice i poprima razmere epidemije.
• Problem je postao vidljiviji jer su narkotici lako dostupni, a njihovo konzumiranje je među mladima postalo svojevrsno „pomodarstvo“. 

2. Zahtevi za reakciju institucija

Balić oštro kritikuje pasivnost nadležnih organa i poziva na hitnu akciju:

• Poziv policiji: Apeluje na intenzivniji rad policije na suzbijanju narko-dilera koji neometano operišu unutar romskih mahala.
• Sistemska prevencija: Ističe da je neophodno uključiti širi krug institucija, pre svega Centre za socijalni rad, zdravstvene ustanove i prosvetu, kako bi se sprovela efikasna prevencija. 

Međutim, potrebna je šira i ozbiljnija i dublja društvena akcija za prevenciju narkomanije. Ona mora da počne kod nas Roma, mora da počne u mahali pre svega, zato što je najveći broj narkomana pak u mahali koja je relativno zatvorena za te naše muke. Dakle, to kad sam malo pre rek’o da u četri zida, otac i majka samo znaju kakav problem imaju sa decom, to ne sme više tako. Tu moraju da se aktiviraju i pedagozi i psiholozi i centar za socijalni rad naročito, zato smo mi govorili ranijih godina da mi moramo da imamo Rome socijalne radnike. Ne medijatore i javne zastupnike. Rome socijalne radnike. Nije sada u pitanju siromaštvo i materijalna pomoć samo, nego… evo imate nove fenomene, nove društvene opasnosti i pojave i zato su nam potrebni Romi socijalni radnici. Dakle u centrima za socijalni rad, tamo gde naši roditelji dolaze, mora da postoje Romi kojima se naši ljudi se više poveravaju Romima nego tamo socijalnim radnicima koji rade, radi se zapravo o jednom društvenom fenomenu koji je omotan tajnom. Mi imamo specifičan problem. Ajde što smo mi romska zajednica tradicionalna ali smo se sada susreli sa jednom novom stvari pa lađ bari, pa onda to krijemo u četri zida kad

već progovorimo kad je dete prodalo sve stvari iz kuće da bi kupilo drogu, kad se majka razbolela od stresa, kad je sve otišlo dođavola e onda se mi otvorimo pa pričamo, al’ onda je kasno.