Ekološki rudari gradova!

Da li ste znali 1% svetske populacije čine sakupljači sekundarnih sirovina!

Dakle, na leđima ovih ljudi počiva kompletna industrija reciklaže u kojoj pojedinci zarađuju veoma ozbiljan novac. Prema izveštaju Centra Privredne komore Srbije (PKS), 87% sirovina za reciklažu dolazi od sakupljača otpada, a samo 13% od javnog komunalnog preduzeća. Isto tako, procenjuje se da oko 90% otpada od plastične ambalaže prikupe individualni sakupljači, a samo 10% javna komunalna preduzeća.

Kada je reč o Srbiji, ovde su neformalni sakupljači sekundarnih sirovina, od kojih oko 50.000 pripada romskoj zajednici. Iako Zakon o upravljanju otpadom definiše da sakupljač otpada jeste fizičko ili pravno lice koje sakuplja otpad, nikakve dalje definicije nisu navedene, što ovu profesiju – ekološki i ekonomski bitnu za jednu državu – čini nevidljivom a sve one koji se njome bave stavlja izvan bilo kakve sigurnosti i zaštite.

Mile Kamberi, jedan od oko 4 hiljade sakupljača sekundarnig sirovina, 48-godišnji nišlija otac troje dece, ističe da je sakupljanje sekundarnih sirovina postalo opasno, ovaj posao radi otkad zna za sebe, nije hteo da se javno slika,  kaže neće da ga prepoznaju.

„Da vam iskreno kažem nema se više ni šta skupiti na ulicama grada, ako brkam u kante plašim se, ako brkam u kontejneri za plastike opet frka, kako mi kažu mogu da zaglavim u aps! Ali, šta da radim nekad i tako moram deca traže, ne pitaju imam li nemam li!, primam samo socijalu deca idu u školu, nemam dovoljno para i zato moram da radim ovaj posao. I da ti kažem još nešto da nema nas, mi što brkamo po đubre, ma ovaj Niš ima da pliva u đubre, da znaš!“

Pored toga, u Srbiji su svi sadržaji u kontejnerima i kantama za smeće u vlasništvu Gradske čistoće, pa je zakonski svako preturanje po đubretu krivično delo, što dodatno otežava rad sakupljača otpada koji spadaju u red najsiromašnijih stanovnika, među kojima je čak 25% mlađih od 18 godina.

Prema podacima Zelene inicijative, prosečan sakupljač otpada mesečno zaradi od 15.000 do 18.000 dinara, a prema procenama Republičkog sindikata sakupljača, Srbija svake godine izveze sekundarne sirovine u vrednosti oko 150 miliona evra.

Šta govore činjenice:

Prema istraživanjima Agencije za zaštitu životne sredine, tokom 2019. godine u Srbiji je proizvedeno blizu 12 miliona tona otpada, od cega je reciklirano 2,27 miliona tona.

Prema podacima 131 jedinice lokalne samouprave, procenjeno je da u Srbiji postoji 2.305 ovakvih deponija.

Prirodi je potrebno oko 1000 godina da razgradi plastični predmet, a do 200 godina da razgradi aluminijum. Staklo se razgrađuje i po više miliona godina, dok se papir i organski otpad razgrađuju mesec dana.

Ko reciklira otpad?

Dozvolu za ponovno iskoriščenje otpada u Srbiji ima 347 operatera. U toku 2021. godine je operacijama ponovnog iskorišćenja R1-R11 podvrgnuto 2,29 miliona tona otpada. Od ukupne količine prerađenog otpada najviše su zastupljeni metal, šljaka iz termičkih procesa, zatim otpadni papir i papiran i kartonska ambalaža.

Republički sindikat sakupljača sekundarnih sirovina osnovan je 2011 godine u Nišu uz prisustvo 44 delegata iz 30 gradova. Do sada je formirano 10 opštinskih odbora i to u Bujanovcu, Vranju, Prokupnju, Pirotu , Nišu , Knjaževcu , Beočinu, Novom Sadu, Beloj Palanci i Leskovcu , sa tendencijom daljeg širenja. Pored svega, ovaj sindikat je registrovao i 2 zadruge u Nišu i Pirotu pod nazivom „Amala“, međutim dalje od ovoga se nije išlo, jer sakupljači sekundarnih sirovina nemaju potrebnu opremu za rad, nemaju radni staž niti stalnu platu. Jednom rečju oni su „rudari“ gradova bez ikakve sigurnosti, a sdruge strane najviše doprinose očuvanju životne sredine.

Sakupljači su definitivno daleko od dostojanstvenog rada i plate za dostojanstven život, izgubljeno vreme za ove ljude se više ne može vratiti nazad, ali je bitno da mlade iz porodica sakupljača uposlimo na dostojanstven način i sprečimo da krenu putem svojih roditelja. Upravo mladi naraštaji su nama glavna inspiracija i motiv u iznalaženju modela koji će u bliskoj budućnosti obezbediti dostojanstven rad i bolji socioekonomski status marginalizovanih grupa građana.

I za kraj jedan citat Osmana Balića predsednika YUROM Centra iz Niša.

„Najeksploatisanija radna snaga u Evropi su Romi, sakupljači sekundarnih sirovina, ‘u sivoj zoni’, i niko se ne buni, godinama! Oni to rade profesionalno, svakog dana, godinama ujutro rano ustaju i guraju ta kolica, životni vek im je 48 godina„, naveo je Balić.

Romi na taj način 2012. godine u budžet Srbije uplatili 120 miliona evra i bili najredovniji punioci budžeta, dok se to u javnosti prećutkivalo, a Romi se predstavljali kao zavisnici od socijalnih fondova.