Danas je  svetski Dan borbe protiv siromaštva

Međunarodni dan borbe protiv siromaštva se obeležava od 1987. godine. Proglasile su ga Ujedinjene nacije kada se na otkrivanju spomenika posvećenog borbi protiv siromaštva u Parizu okupilo oko 100.000 ljudi.

Kako dočekujemo današnji dan?

 Podaci Republičkog zavoda za statitstiku  za 2020. pokazali su da je, iako se stopa stanovništva u riziku od siromaštva smanjuje, subjektivni osećaj siromaštva kod građana i dalje jak. Tako gotovo polovina stanovnika kraj s krajem sastavlja sa izvesnim teškoćama, dok je više od 40 odsto onih koji to čine teško ili veoma teško. Svega 12 odsto je onih koji su rekli da mesec mogu relativno lako ili veoma lako da preguraju sa prihodima koje imaju.

Hrana je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u avgustu ove u odnosu na isti mesec prošle godine bila skuplja za 5,8 odsto, mada se mnogi ne bi složili da su cene povećane samo toliko.

Cene povrća su više nego pre godinu dana za skoro 20 odsto. Meso je, pokazuje statistika, skuplje 6,6 odsto, a ulje 18,8 odsto. Stanovanje, voda, struja i gas su skuplji za 5,2 odsto u odnosu na avgust 2020, gde su struja i voda skuplji na godišnjem nivou za više od osam odsto. Transport je poskupeo 9,2 odsto, a najviše gorivo, za skoro 17 odsto.

Svaki treći gradjanin Srbije ne može da priušti neočekivani trošak od 140 evra, jer toliko nema u kućnom budžetu, svaki deseti nema dovoljno novca da adekvatno zagreje stan ili kuću, dok gotovao svaki drugi ne može da ode na nedellju dana odmora vam kuce, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu.

U  Analizi tima za socijalno uključivanje I smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije  koja je objavljena krajem prošlog meseca stoji:

“Prema podacima koji su objavljeni u istraživanju UNICEF-a, pet od šest romskih domaćinstava (83%) živi u uslovima izražene materijalne deprivacije (3 ili više faktora materijalne deprivacije). Najznačajnija novčana davanja usmerena na siromašne u sistemu socijalne i dečje zaštite Republike Srbije jesu novčana socijalna pomoć, dečji dodatak i jednokratna pomoć. Sva domaćinstva u romskim naseljima su čula bar za jedno novčano socijalno davanje, dok 84% koristi neko od njih. Stopa obuhvata ugrožene romske populacije novčanom socijalnom pomoći dosta je značajna. U romskim naseljima je 2019. svako drugo domaćinstvo primalo novčanu socijalnu pomoć, 61% prima dečiji dodatak, a 6% je primilo jednokratnu pomoć. Najveći procenat dece koja primaju dečiji dodatak je iz romskih domaćinstava koja su materijalno deprivirana po 3 ili više osnova (77 %), dok iz domaćinstava koja nisu deprivirana ili su deprivirana po jednom osnovu dečiji dodatak prima njih 64 %. Od onih koji nisu podneli zahtev za dečiji dodatak, u najvećem broju domaćinstava (72 %) roditelji se nisu prijavili jer su ili znali da ne ispunjavaju uslove ili im je to usmeno rečeno. Za 11 % dece rečeno je da je administrativna procedura previše komplikovana, odnosno preskupa.”[1]

Opisujući  trenutno stanje u oblasti mera koje treba da dovedu do  poboljšanja stanja za romsku manjinu, u Analizi se kaže:

“Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. definisani su ciljevi za unapređenje položaja Roma i Romkinja.

 Ključni ciljevi su: poboljšanje socio-ekonomskog statusa Roma u Srbiji, obezbeđivanje potpunog uživanja svih manjinskih prava, eliminacija diskriminacije i veća socijalna uključenost Roma u svim segmentima društva. Takođe, Strategijom su definisani specifični ciljevi i mere za unapređenje položaja Roma i Romkinja u oblastima zdravlja, stanovanja, obrazovanja, zapošljavanja, socijalne zaštite, zaštite od svih oblika diskriminacije i ciljevi i mere koji se odnose na povećanje socijalne uključenosti i participacije Roma u procesima i oblastima od važnosti za unapređenje kvaliteta života romske zajednice i njenih građana. Prilikom izrade Strategije uzete su u obzir preporuke Evropske unije da se zajedno sa strateškim okvirom definišu i imenuju organi koji će da koordiniraju i prate izradu i primenu Strategije.

Izrada Strategije socijalne zaštite inicirana je i započeta 2019. godine, ali i dalje nije usvojena.Poslednji strateški dokument u ovoj oblasti kreiran je 2005. godine bez jasno definisanog okvira trajanja. U nedostatku koherentnog strateškog okvira o socijalnoj zaštiti, Vlada Republike Srbije je reforme u oblasti socijalne zaštite usmeravala putem Nacionalnih izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva koji su usvajani u periodima od tri godine. “

Do kraja ove godine, prema najavama, sledi I promena Zakona o socijalnoj zaštiti koji je izazvao mnoge kontraverzne komentare I koji će, očigledno dovesti do mnogih promena u ovoj oblasti. Da li će romsku populaciju gurnuti u još veće siromaštvo ili će uspeti da ovaj vredni narod natera da uradi nešto za sebe, a ne da vreme provodi u čekanju za  socijalnu pomoć, ostaje da se vidi.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for