Da se nikada ne ponovi: Dušan Jovanović – žrtva mržnje koja opominje Beograd i Srbiju

Na današnji dan, pre gotovo 3 decenije, asfalt u Beogradskoj ulici u srpskoj prestonici natopljen je nevinom krvlju. Trinaestogodišnji Dušan Jovanović, dečak romske nacionalnosti, brutalno je ubijen samo zato što je bio drugačiji. Ovaj zločin nije bio samo nasilni incident – bio je to otvoreni alarm koji je upozorio na opasnost od plamena mržnje, fašizma i ksenofobije koji se tada razbuktavao na ulicama.

Zločin koji je postao crna mrlja našeg društva

Te kobne večeri, 18. oktobra 1997. godine, mali Dušan je izašao iz kuće da kupi sok. Umesto da se vrati svojoj porodici, na ulici su ga sačekali maloletni pripadnici ekstremističkog pokreta skinhedsa. Bez povoda, bez ikakvog razloga, osim gole i bolesne mržnje prema drugačijem, oborili su ga na zemlju i mučki tukli. Metalnom šipkom otrgnutom sa oluka dokrajčili su dete koje je tek počelo da korača kroz život.

Njihov „greh“ bio je u tome što su nosili različitost, a Dušanova jedina „krivica“ bila je boja njegove kože.

Zašto ne smemo i ne možemo da zaboravimo?

Sećanje na Dušana Jovanovića nije samo sećanje na jedan ugašen mlad život; ono je moralni ispit čitavog društva.

• Zato što mržnja ubija: Ako danas zatvorimo oči pred govorom mržnje, fašizmom i netrpeljivošću na ulicama, sutra možemo dobiti nove žrtve. Mržnja nikada ne ostaje samo reč – ona uvek prerasta u nasilje.
• Zbog porodice koja je uništena: Bol za ubijenim detetom razorio je čitavu porodicu Jovanović. Tragedija nije stala onog dana kada je Dušan ubijen; ona je nastavila da kida živote njegovih roditelja, ostavljajući za sobom pustoš i večnu tugu.
• Zbog opomene institucijama i pojedincima: Blage kazne za ubice i brzi zaborav predstavljaju saučesništvo. Svi mi – kao građani, roditelji, komšije i prijatelji – imamo odgovornost da gradimo društvo u kojem su različitosti bogatstvo, a ne meta.

Park Dušana Jovanovića: Da se glas žrtve nikada ne ugasi

Danas, park na Slaviji nosi ime Dušana Jovanovića kao trajni beleg i opomena. Svaki korak tuda mora biti podsećanje da mržnja nema naciju, ali da dobro i ljudskost moraju imati glas.

Apel javnosti: Nikada ne smemo dozvoliti da se ime Dušana Jovanovića izbriše iz kolektivnog pamćenja. Njegova smrt mora biti večni zid protiv svakog oblika rasizma i ekstremizma. Zastanimo, setimo se Dušana, i ne dozvolimo da mržnja ponovo pobedi.