Vesti Vesti

Fondacija za obrazovanje Roma (FOR) objavljuje  konkurs za obavljanje stručne prakse i usavršavanje mladih Romkinja i Roma kroz program stažiranja kod poslodavaca iz javnog i privatnog sektora.

Rok za prijavu: 30.maj 2022

Program stažiranja se realizuje u okviru projekta „Pospešivanje zapošljivosti mladih Romkinja i Roma – faza II“ uz podršku programa Nemačke finansijske saradnje koji sprovodi Nemačka razvojna banka KfW u ime Vlade Republike Nemačke – Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

FOR je do sada podržao značajan broj Romkinja i Roma za bolje pozicioniranje na tržištu rada uz pomoć pohađanja stručnih praksi, stručnih obuka, prekvalifikacija, dokvalifikacija, učenja stranih jezika, kao i kroz profesionalno i karijerno savetovanje.

Cilj programa je da olakša prelazak mladih iz sveta obrazovanja u svet rada kroz pružanje mogućnosti za dodatno sticanje znanja, veština i kompetencija. Program doprinosi smanjenju nezaposlenosti mladih Roma i Romkinja, i pruža smernice ustanovama visokog obrazovanja u koncipiranju inkluzivne politike.

O Fondaciji za obrazovanje Roma:

FOR je međunarodna fondacija, osnovana 2005. godine i posvećena je  smanjenju jaza u obrazovanju između romskog i neromskog stanovništva. Sa aktivnom i rastućom mrežom predstavništava širom Centralne, Istočne, Jugoistočne Evrope i Turske, Fondacija pruža podršku u kreiranju i sprovođenju strategija obrazovanja koje doprinose uključivanju Roma i Romkinja u obrazovne sisteme. 

Ciljevi Fondacije za obrazovanje Roma:

  • Stvaranje uslova za kvalitetnije obrazovanje romske dece;
  • Poboljšanje rezultata u toku  osnovnog obrazovanja za romsku decu od 6 do 14 godina;
  • Povećana stopa završavanja srednjeg obrazovanja kod romskih učenika;
  • Pružanje podrške pripadnicima romske nacionalne manjine u toku pohađanja akademskih studija, povećanje nivoa diplomiranja mladih Roma i jačanje identiteta romskih studenata;
  • Pospešivanje zapošljivosti  mladih Romkinja i Roma.

Opšte informacije o konkursu

  • Stažiranje se obavlja u trajanju od tri do šest meseci (u zavisnosti od oblasti i potrebe poslodavaca);  
  • U skladu sa merama koje se odnose na pandemiju virusa COVID-19, stažisti/stažistkinje mogu obavljati poslove onlajn ili u kancelariji kod poslodavca, ukoliko se poslovanje realizuje u skladu sa donetim merama;
  • Od stažista/stažistkinja se očekuje angažman od 40 sati nedeljno;
  • Izabrani stažisti/stažistkinje će obavljati radne zadatke pod direktnim nadzorom mentora koji će biti obezbeđan od strane izabranih poslodavaca;  
  • Stažistima/stažistkinjama sa srednjom stručnom spremom biće omogućena mesečna nadoknada od 380 EUR bruto, dok će se za stažiste/stažistkinje sa visokim obrazovanjem izdvojiti  500 EUR bruto u dinarskoj protivvrednosti na mesečnom nivou;
  • Stažiranje kod relevantnih poslodavaca se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa.
  • FOR će na osnovu dostavljene dokumentacije sa poslodavcem i angažovanim licem na stručnoj praksi zaključiti ugovore kojima se regulišu međusobna prava i obaveze.

Na konkurs se mogu prijaviti:

  • Mlade Romkinje i Romi bez radnog iskustva;
  • Osobe sa mestom prebivališta na teritoriji Republike Srbije;
  • Mladi sa najmanje završenom trogodišnjom srednjom školom;
  • Osobe otvorene za usavršavanje i sticanje novih znanja i veština;
  • Lica koja poseduju timski duh, kao i sposobnost za samostalno obavljanje radnih zadataka;
  • Osobe spremne na uspostavljanje i održavanja efikasnih radnih odnosa sa ljudima različitog nacionalnog i kulturnog identiteta;
  • Mladi posvećeni osnovnim ciljevima Fondacije za obrazovanje Roma;

Posebno ohrabrujemo mlade Romkinje da se prijave na konkurs za obavljanje stručnog stažiranja kod poslodavaca iz javnog i privatnog sektora.

Kako se prijaviti?

  • Prijava se može podneti isključivo putem ovog onlajn formulara:
  • Prijave se mogu slati najkasnije do 30. maja 2022;
  • Nepotpune i neblagovremeno podnete prijave, kao i one koje stižu putem elektronske pošte ili kontakt forme na sajtu, neće biti razmatrane;

Posebni kriterijumi

  • Prilikom popunjavanja prijave, neophodno je ukratko navesti razloge i motivaciju za obavljanje stručnog stažiranja (molim navedite tri opcije – prva željena oblast stručne prakse i dve opcione) i na koji način vam stručno stažiranje može pomoći u cilju poboljšanja kvaliteta zapošljavanja i razvijanja veština.
  • FOR će u skladu sa vašom pristiglom prijavom kontaktirati kompanije i zainteresovane strane i pristupiti potpisivanju sporazuma o obavljanju stručne prakse.

Napomena:

U okviru ovog ciklusa konkursa za obavljanje stručnog stažiranja, Fondacija za obrazovanje Roma može podržati 20 mladih Romkinja i Roma (10 kandidata sa srednjom stručnom spremom i 10 kandidata sa visokom stručnom spremom). Nakon prikupljanja pristiglih prijava, u odnosu na definisane kriterijume konkursa, kandidati/kandidatkinje koji ispunjavaju uslove učestvuju u standardizovanom procesu selekcije i po završetku dobijaju povratnu informaciju o ishodu procesa. O ishodu konkursa kandidati/kandidatkinje će biti obavešteni najmanje pet dana pre početka stažiranja.

U cilju dodatnih pojašnjenja, dostupnih kategorija i oblasti stručnog usavršavanja, FOR zadržava pravo da prilikom odlučivanja organizuje dodatne intervjue sa kandidatima/kandidatkinjama i pristupi selekciji. O svim aktuelnim konkursima možete se informisati na sajtu: https://www.romaeducationfund.org/.

Vesti Vesti

Eh, Devla, Devla, mnogo se puta pitam, zašto smo mi Romi uvek u problemima, a život nam je često puta prekriven patnjom.
Ova priča počinje od pre početka pandemije…
Naselje 12.februar u Nišu, nastalo daleke 1948.godine, ono broji 22 porodice sa oko 110 članova domaćinstva, od kojih je više od polovine dece. Svi su korisnici socijalne pomoći, neki od njih su sakupljači sekundarnih sirovina, drugi se bave nekom sitnom trgovinom, a drugi se za život snalaze kako znaju i umeju. (niko nema stalno zaposlenje)
Krajem 2019.godine , zbog dugovanja za potrošenu električnu energiju, sve porodice ostaju bez struje. Dakle to je 3-4 meseca pre pandemije, ako se sećate, higijena je na prvom mestu, ali Romi smo mi te smo zaštićeni kao Beli medvedi, pa i od Korone!

Pregovori su započeti, uključena su Ministarstva, grad Niš, GO Crveni Krst, Nacionalni savet romske manjine, Romakted program. Posle kraćeg perioda i pregovora marta meseca 2020.godine postiže se dogovor da se 7 porodice ponovo priključe na mrežu distribucije, uz obavezu da se na ime starog duga plaća po 2 hiljade dinara, (bez instrukcija za uplatu, mslim na broj računa), a novonastala potrošnja redovno plaća! Prošlo je jedva 6 meseci, i oni ponovo ostaju bez struje, jer nisu svi plaćali za potrošenu električnu energiju! A kako i platiti, od čega? Od socijalnih primanja? ( da li misliti na svakodnevne životne troškove ili na komunalne ). Da se razumemo, nisu samo Romi u ovoj situaciji ima i mnogo drugih nišlija, ali i ljudi iz drugih gradova u Srbiji. Znamo da je gradonačelnica pokušala da se stari dugovi za potrošenu električnu energiju anuliraju u dogovoru sa Ministarstvom energetike, ali za sad odgovora nema. Prema nekim procenama oko 4500 porodica je u Nišu bez struje. I šta sada, kako pomoći ljudima iz naselja 12.februar, ali i drugima koji su u istim problemima?, Aha, da ne zaboravim još uvek su bez struje u naselju 12.februar, 110 ljudi!

Vesti Vesti

Nišlija A.S. (35) uhapšen je zbog sumnje da je 3. maja ove godine u Rentgenovoj ulici u Nišu surovo pretukao šezdesetosmogodišnjeg Ferata Asanovića koji je od zadobijenih povreda preminuo.

Kako saznajemo osumnjičeni i njegova žrtva su zajedno proveli veče u jednoj niškoj kafani. Ferat je svirkom na harmonici i pesmom zabavljao goste da bi oko ponoći odlučio da prekine sa muzikom. To se nije dopalo A.S. koji ga je nakon izlaska na ulicu napao i pretukao.

– Ferat je gostima svirao i pevao a A.S. mu je naručene pesme plaćao. Zajedno su pili i družili se da bi mu Ferat u jednom trenutku kazao da mu je dosta i da je sa zabavom gotovo. Oko ponoći su zajedno izašli iz kafane kada je, kako se sumnja, besan što ga je Ferat odbio, A.S. brutalno pretukao nesrećnog čoveka. Njegovo telo je oko 3.30 sati iza ponoći primetio jedan prolaznik i obavestio Hitnu pomoć. Harmonikaš je u besvesnom stanju odvezen u niški Univerzitetski klinički centar gde je ubrzo preminuo – navode naši sagovornici upoznati sa ovim slučajem.

Izvor: https://www.telegraf.rs/vesti/hronika/3500730-ovo-je-nislija-koji-je-pretucen-nasmrt-ferat-stradao-zbog-harmonike

Telo nesrećnog čoveka je oko 3.30 sati iza ponoći primetio jedan prolaznik i obavestio Hitnu pomoć.
Ferat je u besvesnom stanju odvezen u niški Univerzitetski klinički centar gde je ubrzo preminuo.

Prijatelji harmonikaša kažu da je živeo u naselju Stočni Trg, ali da je često boravio u prihvatilištu za stara i nemoćna lica.

Za nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnih ishodom Krivični zakonik propisuje kaznu od dve do dvanaest godina zatvora.

Vesti Vesti

Tokom vikenda održan je prvi ,,Naissus Dance Fest,, u organizaciji Plesnog kluba Boom 018. Na ovom takmičenju je nastupilo oko 800 plesnih tačaka iz 20 Plesnih klubova. Deo pokroviteljstva je Gradska opština Crveni Krst a grad Niš je nematerijalni pokrovitelj. Plesni Klub Boom je nastupilo u disco i modernom baletu i našem gradu doneo preko 20. prvih 15. drugih i 4 treca mesta. Jelena Aleksić, koreograf ovog kluba, iznela je svoje utiske nakon takmičenja. Ja sam i više nego zadovoljna organizacijom našeg prvog ,,Naissus Dance Fest,,, prvi jeste, ali mi se nadamo da će ovaj festival takmičarskog karaktera postati deo tradicije našeg grada. Presrećna sam što se odazvalo ovoliko klubova i ukazalo nam poverenje na samom početku, kao i veliki broj takmičara kako iz sportskih plesova tako i iz umetničkih performansa i kulturno umetničkih društava. Posebno sam ponosna na sve klubove i trenere koji su u Nišu pokazali pored kvantiteta i ogroman kvalitet naročito u solo disciplini gde se igra po nekoliko krugova sa punim podijumom do finala, to je zdrava konkurencija i nadamo se da utiče na pozitivnu volju za napretkom kod sve nase dece – rekla je Jelena Aleksić

Vesti Vesti

Objavljivanjem fotografija tela mladića, koje je nekoliko meseci bilo u vodi i nepotvrđenih navoda iz istrage, više dnevnih listova i portala prekršilo je Kodeks novinara Srbije i uznemirilo javnost.

Savet za štampu podseća kolege i koleginice da, prema Kodeksu, nije dozvoljena zloupotreba fotografija i podataka dobijenih od istražnih organa.

Pre i iznad svega, apelujemo na njih da poštuju pravo na privatnost i pravo na dostojanstvo žrtve.

Savet za štampu poziva medije da pokažu empatiju prema porodici stradalog mladića, uvaže svoje čitaoce i ne dozvole dalje urušavanje već urušenih profesionalnih standarda.

Upravni odbor Saveta za štampu

U Upravnom odboru Saveta za štampu su predstavnici: Asocijacije medija, Lokal presa, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Udruženja novinara Srbije

Vesti Vesti

Za pomoć od 100 evra možete se prijaviti na sajtu Uprave za trezor.

Svi mladi, državljani Republike Srbije koji u trenutku prijave imaju između navršenih 16 i 29 godina, prebivalište na teritoriji Srbije i važeću ličnu kartu, a nisu dobili novac u januaru, mogu da se prijave elektonskim putem na portalu Uprave za trezor.

Svi oni koji su se u januaru prijavili za prvih 100 evra pomoći ne treba da se prijavljuju ponovo, jer će im pomoć biti automatski isplaćena.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je ranije da će novčana pomoć od 100 evra, za koju se mladi prijave do 31. maja, biti isplaćena 1, 2. i 3. juna.

U obrazloženju zakona koji se odnosi na izmene, navodi se da su razlozi za njegovo donošenje „sadržani prevashodno i u činjenici da je u periodu nakon vanrednog stanja i globalne pandemije aktivnost privrede značajno ugrožena, te da je za njenu revitalizaciju neophodna podrška Republike Srbije koja se ovom merom pruža uz stvaranje uslova za poboljšanje društvenog položaja ove kategorije lica kao oblasti od opšteg interesa za Republiku Srbiju.“

U prvoj krugu pomoći prijavilo se više od milion mladih, a iz budžeta je isplaćeno više od sto miliona evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, po srednjem kursu NBS.

U januaru ove godine za pomoć od 100 evra prijavilo se 1.019.796 ljudi.

Izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/prijava-za-100-evra-2022/

Vesti Vesti

U operi Madlenianum u ponedeljak 16.maja održan je koncert „Romi sila prirode“ koji je održan na 78. godišnjicu ustanka Roma u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau. U organizaciji koncerta su učestvovali Fondacija otvorenog društva, Evropski romski centar za umetnost i kulturu – ERIAC, Opre Roma, REDI -Incijative za razvoj romskog preduzetništva i Romski obrazovni fond.

Željko Jovanović, direktor Kancelarije za romske inicijative – Fondacija za otvoreno društvo, rekao je da je ovaj koncert metafora istorijske sile koja je Romima omogućila da prežive i da uprkos svemu idu dalje. Uz dobrodošlicu objasnio je da naziv koncerta vezan za činjenicu da su od egzodusa iz Indije videli puno carstava, država…koje su nastajale i nestajale, dok su oni i dalje tu. Naglasio je da samo u Evropi ima oko 12 miliona Roma, uz napomenu da ukoliko bi svi bili u jednoj državi ona bi bila 12. ili 13. država u EU. Takođe, Jovanović je istakao i da je romski jezik preživeo i to bez bukvara, ministarstava, biblioteka…

„Mi živimo u najlošijim uslovima u Evropi, ali uprkos tome napredujemo“, naglasio je Jovanović uz apostrofiranje uloge Mensura Halitija u organizaciji ovog koncerta i niza aktivnosti u cilju poboljšanja položaja Roma.

Inače, reč je o koncertnom programu koji je više od muzike, jer je to ujedno i spomenik romske istorije kakvu danas poznajemo.

Takođe, koncertom je prikazan i ogroman kulturni doprinos romske muzike svetskoj umetničkoj baštini.

Koncert je počeo kompozicijom Romi – sila prirode, koja povezuje različite svetove od Indije do Evrope. Kompozitori su Mehmethan Disbudaka i Bekira Halitija, koji su ujedno radili i aranžman. Nastavljen je delima klasične muzike inspirisane romskom kulturom. Kompozicije „Bura“, „Ave Maria“ i „Trovatore: Stride la vampa“ izvele su Nataša Tasić Knežević, Jadranka Jovanović i Marina Barać. Nakon toga sledila je kompozicija „Stradanje Roma i vaskrsnuće“ čiji su kompozitori Haliti i Disbudak. Time je izražen užas nacista i njihovih saradnika, koji opstaju i danas.

Ovaj komad je podsetnik i opomena da je borba protiv ovog zla konstantna. Novouredjena romska himna „Djelem, djelem“ ilustrovala je globalnu borbu i odlučnost Roma da budu uspešni i da napreduju kao nacija.

Na koncertu su izvedene i tradicionalne pesme najuglednijih romskih vokala i instrumentalista, medju kojima su Nane Coha, Loli Phabaj, O ilo, Romoralen, Mor dej infjardama, Devla, Devla, Čhajr Šukarije. Sve one svedoče o tome da su Romi ustali iz pepela Evrope i da njihovu ljubav, porodicu i radost nisu mogli da unište.

Izvor: https://novimagazin.rs/kultura/272903-romi—sila-prirode

Vesti Vesti

Fondacija za otvoreno društvo, Opre Roma Srbija, Evropski romski institut za umetnost i kulturu, Inicijativa za razvoj romskog preduzetništva i Fondacija za obrazovanje Roma organizuju muzički događaj „Romi sila prirode“ koji će se održati 16. maja u pozorištu Madlenianum u Beogradu u 20 časova. Ovom manifestacijom će biti obeležena 78. godišnjica pobune Roma u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau. Štaviše, da bi ovaj ustanak pozicionirao u romsku istoriju, događaj kombinuje tradicionalne, klasične i moderne muzičke kreacije i redizajnira ih tako da oslikavaju vekovno putovanje Roma od Indije do Evrope, bol genocida tokom Drugog svetskog rata, stradanja u modernim vremenima, ali i snagu i transnacionalnu borbu za opstanak, ponos i slobodu.

Ova manifestacija je bez presedana, jer će okupiti veličanstvenu tradiciju i savremenu vrlinu romske muzike i izuzetne izvođače romskog i neromskog porekla iz Srbije i šire, na kojima će nastupiti svetski poznati gudači iz Istanbula, Madam Piano, Jelena Tomašević, Jadranka Jovanović, Nataša Tasić-Knežević, Đorđe Stanković, Boško Jovanović, Žikica Jovanović, Andrijana Čekić, Marko Šabanović, Sanja Vučić, Saška Janović i mnoge druge muzičke ličnosti pod vođstvom Bekira Halitija, autora i muzičkog direktora.Događaj obeležava zvaničan početak kampanje „Ponosni Romi, slobodna Srbija“, koja se održava širom evropskih zemalja koje za cilj imaju jačanje samopoštovanja Roma i promociju doprinosa i neraskidivih veza romske, srpske i evropske istorije i kulture tokom godine popisa stanovništva u Republici Srbiji. Među pozvanima su zvaničnici Republike Srbije, predstavnici diplomatskog kora, predstavnici međunarodnih i domaćih organizacija.

78 godina od ustanka

Ovaj hrabar i ujedinjen ustanak, različite romske organizacije i inicijative u čitavoj Evropi obeležavaju 16. maja kao Dan otpora Roma. Nažalost, značaj ovog dana još uvek nijedovoljno prepoznat.

Nacistička politika je propagirala rasističke zakone kojima je opravdavala tretiranje grupa koje, prema njima, nisu vredne življenja. Pod takvim okolnostima, bilo je teško zamisliti pružanje ikakve vrste otpora.

Ipak, ustanak se dogodio upravo tamo gde je bio najmanje očekivan, u jednom od logora u kojem su nacistički planovi o istrebljenju uspevali. 16. maja, 1944. godine, romski narod u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau se pobunio i suprotstavio zločincima u pokušaju da sačuvaju svoj i živote svojih sunarodnika.

Sedamnaest meseci pre 16. maja, u Aušvic-Birkenau je formiran porodični logor tzv. „Ciganski kamp“ u kome su internirani Romi i Sinti iz čitave Evrope. Kada su logoraši kampa saznali da se planira njihova eliminacija, kako bi se napravilo mesta za nove zatvorenike, pobunili su se. Nemačke vojnike su dočekali kamenjem, drvenim pločama, žicama. Oružje koje su Romi koristili nije moglo da se meri sa nemačkim, ali su i vojnici osetili posledice borbe i plan o eliminaciji Roma i Sinta odložili.

Ovo je bio prvi organizovani otpor zatočenika u ovom logoru. Nažalost, logoraši su uspeli da odlože neizbežno samo na par meseci. Nemački SS je u noći između 2. i 3. avgusta te godine „likvidirao ciganski kamp“ i skoro 2 hiljade i 900 žena, dece, starih i bolesnih Roma i Sinta je tokom te noći prvo ugušeno u gasnim komorama a potom spaljeno u krematorijumu.

Dan otpora Roma služi kao dokaz da niko nikada ne može u potpunosti da slomi i potčini čoveka, bez obzira na to sa kolikim nivoom straha, nasilja i smrti da se suočava.

izvor:

https://www.dijalog.net/16-maj-dan-otpora-roma/

Drugi pišu Vesti Vesti

Supruga predsednika Republike Srbije Tamara Vučić, juče je u Nišu otvorila 8. Forum mladih naučnika. Ona je na poziv Humanitarne organizacije „Nađi Raula“, ponovo posetila Niš gde je razgovarala sa mladim i talentovanim učesnicama Foruma i to: Miljom Jovanović i Milicom Vugdelić iz Matematičke gimnazije u Beogradu, Janom Dragović, studentkinjom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Teodorom Obradović, učenicom Gimnazije „Bora Stanković“ u Nišu i Anom Mitić, učenicom Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu.

„Vi ste već krenuli stazama sjajnog puta, koje u čovečanstvu otkriva skrivene tajne istinskog znanja, a priznanja koja danas dobijate jeste svedočanstvo vašeg nesebičnog truda i rada na postizanju naučnih saznanja koja vas kao mlade ljude u fazi učenja na neki način obavezuju da nastavite tim putem“ – istakla je Tamara Vučić, supruga predsednika.

Forum mladih naučnika već osam godina organizuje Humanitarna organizacija „Nađi Raula“ uz podršku portala za mlade Startuj.

„Kao što znate, događaj smo formirali kao učenici tehničke škole u Nišu i nismo imali ideju da će Forum ovoliko trajati. Sada, kao odrasli i zreli ljudi, uvereni smo u dalji uspeh Foruma“ – ističe Jovan Milić i dodaje: „Zahvalni smo gospođi Vučić na podršci i razumevanju. Njoj nikada nije teško da dođe u naš grad i da zajedno sa nama podrži mlade talente.“

Sala Univerziteta je bila mala da primi sve zainteresovane, ali ono što posebno ukazuje značaj na Forum mladih naučnika, jesu i gosti iz svih krajeva Srbije, te je u jednom trenutku u Sali Univerziteta u Nišu bilo preko 250 prisutnih.

U sklopu svečanog otvaranja nastupio je i Vojni orkestar iz Niša, ali i dečiji hor „Čarolija“.

U okviru Foruma mladih naučnika obratila se i Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, ali i prof.dr Melanija Mitrović sa Mašinskog fakulteta, Univerziteta u Nišu, koja je istakla važnost Međunarodnog dana žena u matematici, koji se obeležava 12.maja.

Kao što je matematika „kraljica svih nauka“, tako ste i vi, drage devojke, kraljice jedne naučne discipline koja je ključ celokupnog ljudskog znanja i osnov razvoja svakog društva, rekla je Dragana Sotirovski govoreći na skupu.

Zbog toga smo rešeni da istrajemo u naporima da vam omogućimo dobre uslove za život i da vam predočimo koliko je za nas važna vaša odluka da ostanete u Srbiji i da ovde nastavite studije i svoj kasniji profesionalni život, istakla je Dragana Sotirovski.

Važno nam je zato osvajanje novih znanja. Naš zadatak je da sledeći principe odgovorne države pomognemo da naši mladi ljudi imaju posao i priliku da pokažu, ali i primene svoje znanje, podvukla je Dragana Sotirovski.

Vesti Vesti

Na Univerzitetskom trgu ispred Banovine, parastosom, polaganjem venaca i minutom ćutanja, obeležena je godišnjica stradanja civilnih žrtava rata od kasetne municije u NATO agresiji 1999. godine u organizaciji Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i Grada Niša.

U Nišu je 7. maja 1999. godine od kasetnih bombi, koje su zabranjene međunarodnim konvencijama, poginulo 16 civila, više desetina ih je ranjeno i osakaćeno uz velika oštećenja civilne imovine.

Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor podsetio je da je na Niš bačeno ukupno 36 tovara zabranjene kasetne municije i da za takav zločin niko nikada nije odgovarao.

„Možda su krivci izbegli osude ovozemaljskih sudova. Ali, optužuju ih zauvek nevine žrtve na velikom sudu večnosti gde ih čekaju da okaju svoja zlodela“, rekao je Kapor.

Kao pravoslavci trebalo bi da pokušamo da oprostimo i neka oprosti svako ko može. Da zaboravimo niti smemo, niti možemo, naglasio je on obraćajući se posebno prisutnoj omladini rečima da treba da sačuvaju od zaborava poginule u agresiji na Srbiju na pragu 21. veka.

Kapor je poručio da imena poginulih moramo da izgovaramo gromoglasno, moramo tako glasno govoriti da ta imena ječe u našim srcima i dušama, a da odzvanjaju u glavama onih koji su počinili zločin.

Naša obaveza i dug prema žrtvama je negovanje kulture sećanja. Ne postoji prava uteha za one koji su tog dana izgubili svoje najbliže, niti za one koji su tog dana preplašeno gledali kako kasetne bombe odnose živote nevinih ljudi, rekla je zamenica gradonačelnice Niša Dušica Davidović.

Čak i u takvim trenucima beznađa, naš narod pokazivao je istrajnost i upornost koja ga prati kroz vekove, još jednom dokazujući kolika je snaga običnog čoveka kada se nađe u teškoj situaciji, koju ni na koji način nije izazvao, navela je ona.

Prema njenim rečima, prošlo je više od dve decenije od dana u kome su stradali naši sugrađani, ali mi ne zaboravljamo ovaj zločin učinjen prema nevinom stanovništvu.

Vence na spomenik civilnim žrtvama agresije položili su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva odbrane, Grada Niša, Nišavskog upravnog okruga, Policijske uprave, niških gradskih opština, Srpsko-ruskog humanitarnog centra, SUBNOR-a, vojnih udruženja i udruženja koja neguju tradicije oslobodilačkih ratova, kao i potomci poginulih.

Izvor https://www.ni.rs/da-zaboravimo-niti-smemo-niti-mozemo/