Afirmativne mere u obrazovanju srednjoškolaca
Prema podacima iz popisa 2011. godine, 61,9% Roma nije završilo osnovnu školu, 29% je završilo osnovnu školu, 7,8% je
završilo srednju školu, a samo 0,3% je steklo visoko ili više obrazovanje. Primenom mera afirmativne akcije od 2003. godine na fakultete i visoke škole upisano je 1.782 studenta i 3.438 srednjoškolaca i ustanovljen sistem praćenja redovnosti pohađanja i postignuća učenika, ukazuju podaci iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
60 gradova u Srbiji imaju usvojen Lokalni Akcioni Plan za poboljšanje uslova života romske zajednice. Jedan od tih gradova je i Niš, koji je realizacijom Akcionog Plana stipendirao 24 srednjoškolaca od kojih je polovina devojaka, u školskoj 2018/19.godini.
Ovaj prilog nastao je u okviru projekta Romkinje u Srbiji-život iza (ne)vidljivih zidova koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Afirmativno mere ko sikljovipa basho terne kola djana ko mashkarune sikavne
Premalo popis taro manusha ko 2011.bersh, 61,9% taro Roma naje olen agorishimi fundoni sikavni, 29% agorisarde fundoni sikavni, 7.8% agorisarde mashkaruni sikavni, 0,3% isi olen baro sikavdipa. Taro 2003.bersh afirmativne mere kola kerdja i rashtra ko fakultetija thaj uche sikavne ramosarde 1.782 studentija thaj 3.438 mashkarsikavutne thaj kerdilo sistemi te dikhol pe kobor ka oven redovno ko sikavne thaj savo suksesi ka ovol olen, phenena tari Kancelarija basho manushengo thaj minoretetijengo hakaj.
60 forija ki Srbija isi olen Lokalno Akciono Plan basho po shukar djivdipa e rromengo. Jek taro odoloa forija tano em o Nish, kova realizacijaja taro Akciono Plano dindja stipendije basho 24 mashkarsikavutne, taro kola ekvash tane ćhaja ko 2018/19.bersh.
Mangava te phenav tumenge kaj premalo odova so kerol e rashtra tari Guverna e Srbijaki, thaj koja but po palal kerolaj, amen avdive startuinaja te pheraolen, kote daja podikeripa, basho sa okova so tumen kerdjen. Basho sa tumare suksesija, viktime, basho djandlipa kova liljen, amen avdive, respektuipaja taro amaro Lokalno Akciono Plano, sikavaja shukarkeriba ko tumare rezultatija, thaj bićhalaja poruka, kaj isi khoni ko odova dikhol thaj vreduinol, soske djandipa em baro zor so o manush shaj ovol ole, phenol sherutno taro Foro Nish Darko Bulatovich.
Vechniko taro Foro Tijana Ilich Djordjevich phenol kaj 1114 ćhave tane ko fundone sikavne dji kaj ko mashkarutne 86, amen ko akava shaipa mangaja te da pozitivno duiskriminacija sar na bi ovolaj dji ko ikljovipa taro sikljovipasko sistemi, thaj te da podikeripa e ćhavenge kola mangena te lundjaren sikljovipa thaj te oven studentija.
O thajra kola lav ka dav ko mlo dad thaj daj , phenol e Tijana Metich stipendistkinja
Thajra maj anglal isi tut bashi tute, na te roden taro ko dad numa daj, but znachini akaja stipendija vakerol Miljana Milutinovich stipendistkinja.
Akaja stipendija o Foro dola angluno drom, prekalo Lokalno Akciono Plano, kova definishindjam e NGO sektorija, thaj akaja praksa ka lundjaripe, thaj me pachav kaj ka ovol shukar reso thaj ka ovol amen akana mashkar sikavutne a ko avutnipa studentija, phenol Tijana Ilich Djordjevich, vechniko taro Foro Nish.
