Danas je 8.mart – Međunarodni Dan Žena

Međunarodni dan žena (MDŽ) se obeležava 8. marta, u znak sećanja na borbu žena za ravnopravnost i oslobođenje zajedno sa pokretom za ženska prava. Međunarodni dan žena stavlja fokus na pitanja kao što su rodna ravnopravnost, reproduktivna prava i nasilje i zlostavljanje žena.[3][4] Podstaknut pokretom za opšte žensko pravo glasa, Međunarodni dan žena potekao je iz radničkih pokreta u Evropi i Severnoj Americi početkom 20. veka.

Najranija zabeležena verzija bio je „Dan žena” koji je organizovala Socijalistička partija Amerike u Njujorku 28. februara 1909. godine. U znak solidarnosti sa njima, komunistička aktivistkinja i političarka Klara Cetkin predložila je obeležavanje „Dana zaposlenih žena”, što je odobreno na Međunarodnoj konferenciji socijalistkinja 1910. godine u Kopenhagenu, iako bez određenog datuma; naredne godine održane su prve demonstracije i obeležavanja Međunarodnog dana žena širom Evrope. Vladimir Lenjin je 1922. godine proglasio 8. mart Međunarodnim danom žena u čast uloge žena u Ruskoj revoluciji 1917. godine;nakon toga su ga na taj datum slavili socijalistički pokret i komunističke zemlje. Ovaj praznik su promovisale Ujedinjene nacije 1977. godine.

Međunarodni dan žena je državni praznik u nekoliko zemalja. UN obeležavaju ovaj praznik u vezi sa određenim pitanjem, kampanjom ili temom iz oblasti ženskih prava.

Položaj Romkinja u društvu karakteriše višestruka diskriminacija i marginalizacija, jer se one suočavaju sa preprekama kako zbog svoje etničke pripadnosti, tako i zbog pola. Iako postoje pomaci, one su i dalje jedna od najugroženijih grupa u Srbiji i regionu

Ključni izazovi sa kojima se suočavaju uključuju:

• Tržište rada i siromaštvo: Romkinje imaju izuzetno nisku stopu zaposlenosti. Prema podacima UNDP-a, čak devet od deset mladih Romkinja je isključeno sa tržišta rada, iz procesa obrazovanja ili obuke.
• Obrazovanje: Nizak nivo obrazovanja i rano napuštanje škole direktno utiču na njihovu ekonomsku zavisnost i nemogućnost pronalaženja stabilnog posla.
• Nasilje i dečiji brakovi: Prisutan je značajan stepen rodno zasnovanog nasilja. Rani, odnosno dečiji brakovi, predstavljaju ozbiljan problem koji im uskraćuje pravo na detinjstvo i dalje usavršavanje.
• Stanovanje i zdravlje: Mnoge Romkinje žive u neformalnim naseljima bez osnovne infrastrukture (struja, voda), što direktno narušava njihovo zdravstveno stanje i kvalitet života.
• Društvena uključenost: Uprkos radu udruženja poput Osvita i Bibije, Romkinje su i dalje nedovoljno zastupljene u javnom i političkom životu. 

Državne institucije i nevladine organizacije sprovode različite nacionalne strategije kako bi unapredile njihov položaj, ali je neophodna jača koordinacija i veća odgovornost države u sprovođenju tih mera