Šta Romi mogu da nauče Evropu i svet o budućnosti političkog poretka

Autor: Mensur Haliti

Današnji svet prepun je buke i nesigurnosti. Granice se pomeraju, nacije se spore, a tehnologija govori brže nego što ljudi mogu da misle. Značenje je postalo oružje koje se koristi da razdvaja, a ne da povezuje. Davno pre ovog doba konfuzije, Romi su svoj politički poredak zasnovali na suprotnom načelu, da samo razumevanje može održati politički red.

Više od hiljadu godina Romi su vladali rečima, a ne oružjem. Romski jezik postao je naš politički poredak, govoren, pamćen i obnavljan iz generacije u generaciju. U selima od Anadolije do Dunava, romske sudije rešavale su sporove kroz dijalog: dva svedoka, jedna zakletva, jedna odluka. To nije bio običaj niti folklor, već sistem upravljanja ugrađen u govor, politička inteligencija koja je funkcionisala kroz razumevanje, poverenje i ugled.

Nijedno carstvo nije štitilo ovaj sistem, a ipak je nadživeo sva. Romski jezik nadživeo je Vizantiju, Osmanlije, Habzburge, ruske careve i Sovjete. Svako carstvo gradilo je svoje vojske i birokratije kako bi kontrolisalo narod, i svako je na kraju palo pod sopstvenom težinom. Romi su opstali bez prestonice, trezora i stalne vojske. Naš sistem bio je prenosiv, samokorektivan i decentralizovan. Funkcionisao je kao mreža poverenja koja je potvrđivala legitimnost kroz međusobno razumevanje, a ne kroz državnu vlast.

Romski jezik, kojim govori više miliona ljudi u Evropi i šire, ima geografski domet i istorijski kontinuitet uporediv sa engleskim ili francuskim, iako iza njega nikada nije stajalo carstvo. Iako neki Romi više ne govore tečno, jezik ostaje naša zajednička osnova pripadnosti, politički poredak koji se govori, pamti i prepoznaje preko granica i generacija.

Deo njegove snage leži u njegovoj višejezičnosti. Romski jezik je upijao reči drugih jezika, a da nije izgubio svoju celovitost. Indoevropskog porekla, učio je persijski na dvorovima Kušana, grčki u Vizantiji, turski i arapski pod Osmanlijama, a kasnije i sve evropske jezike sa kojima je dolazio u dodir. Tokom vekova živeo je uz i unutar svih velikih evropskih jezika, germanskih, slovenskih i romanskih, pozajmljujući i prevodeći, a da pri tom nikada nije izgubio svoju unutrašnju logiku. Svaki novi jezik koji su Romi naučili proširio je njihovu političku moć, a svaki čin prevođenja obnavljao je osećaj pripadnosti. Dok su evropske države tražile jedinstvo kroz uniformnost, Romi su gradili povezanost kroz prevođenje. Višejezičnost nije trag progonstva, već način na koji naš politički poredak funkcioniše, upravlja kroz razlike umesto da ih briše.

Šest vekova Evropa je pokušavala da ućutka ovaj poredak. Godine 1471. na saboru u Lindauu Romi su prognani iz carskih zemalja, a zatim su usledile naredbe širom kontinenta. Habzburzi su zabranjivali jezik, menjali naša imena i oduzimali našu decu. U Rusiji je samo razumevanje postalo zločin. Fašizam je progon pretvorio u masovno ubistvo, bez potpunih zapisa o do dva miliona ubijenih Roma. Komunizam je istrebljenje zamenio asimilacijom, a demokratija je kasnije naš politički poredak svela na folklor. Ipak, romski jezik je preživeo svaki pokušaj brisanja.

On je više od sredstva govora, to je način upravljanja moći. Kroz svako carstvo učio je, prilagođavao se i ostajao celovit. Pod Vizantijcima je posredovao među esnafima i zanatima, pod Osmanlijama je održavao građansku ravnotežu u carstvu različitih vera, pod Habzburgzima je nadživeo birokratiju kroz usmeni ugovor, a pod fašizmom je čuvao pravdu u sećanju dok su arhivi goreli.

Dok su drugi vladali strahom, mi smo vladali razumevanjem. Davno pre nego što su mašine počele da obrađuju informacije, Romi su izgradili ljudsku mrežu, prilagodljivu, decentralizovanu i povezanu poverenjem. Romski jezik je preživeo milenijum jer ga je svaka generacija shvatala ne kao nasledstvo, već kao odgovornost. Prvi čin je prepoznavanje, shvatiti da naš jezik nije samo deo kulture, već poredak koji vlada kroz razumevanje.

Drugi čin je širenje, unošenje tog poretka u obrazovanje, javni život i međunarodne institucije, gde svaka upotreba romskog jezika jača našu političku moć. Svaka škola koja podučava romski, svaka organizacija koja na njemu raspravlja i svaka digitalna platforma koja ga koristi proširuje domet živog poretka. Svaki razgovor na romskom jeziku politički je čin, svaka razmena učvršćuje poverenje i legitimnost. Održavajući ovu mrežu razumevanja, Romi su sačuvali političku imaginaciju koju je Evropa nekada delila, a koju danas očajnički treba da povrati.

Na kontinentu koji je ponovo potresen ratom, nejednakošću i strahom, podeljen mržnjom i otvrdnuo pod teretom tehnologije, romski jezik nudi lekciju. Poverenje se ne može automatizovati, a uključivanje se ne može narediti, oboje se moraju izgovoriti da bi postojali. U vremenu kada su ljudski glasovi zamenjeni algoritmima, a komšije granicama, Romi podsećaju kontinent da je razumevanje i dalje prvi uslov mira.

I na ovaj Međunarodni dan romskog jezika, neko dete će negde izgovoriti svoju prvu reč na romskom jeziku i u svom dahu poneti hiljadu godina značenja.