2025. godina donela je ključne zakonske izmene koje prekidaju višedecenijsku diskriminaciju sakupljača sekundarnih sirovina
Zahvaljujući inicijativi YUROM Centra i sinergiji romskog civilnog sektora, 2025. godina donela je ključne zakonske izmene koje prekidaju višedecenijsku diskriminaciju sakupljača sekundarnih sirovina. Novi pravni okvir konačno prepoznaje individualne sakupljače ne kao prekršioce, već kao nezaobilaznu kariku u lancu ekologije.
Dugo najavljivane promene u Zakonu o upravljanju otpadom konačno su adresirale problem „etnoklase“ – desetina hiljada radnika, mahom romske nacionalnosti, koji decenijama čuvaju ekološki sistem Srbije iz potpune pravne senke.
Prethodna zakonska rešenja (uključujući izmene iz 2023. godine) sakupljanje otpada rezervisala su isključivo za pravna lica i preduzetnike. Fizička lica bez registrovanog biznisa bila su praktično isključena iz zakona, što je oko 50.000 ljudi gurnulo u sivu zonu. Iako ovi radnici sakupe više od 85% komunalnog otpada u zemlji (preko 500.000 tona godišnje), radili su bez socijalne zaštite, evidencije i pod stalnim rizikom od kazni.
„Ovo je bio klasičan primer diskriminatorskog odnosa prema jednoj od najranjivijih grupa. Tokom 2025. godine krenuli smo u snažno javno zastupanje kako bismo promenili ovaj antiromski narativ koji je radnike tretirao kao nelegalne aktere“, navode iz YUROM Centra.
Šta donosi novi zakon?
Analiza novih propisa pokazuje značajan pomak u tretmanu fizičkih lica. Iako definicija sakupljača i dalje primarno fokusira na preduzetnike, novi zakon uvodi mehanizme koji drastično unapređuju status pojedinaca:
- Formalno priznanje u lancu: Fizička lica više nisu „nemi posmatrači“. Nova rešenja omogućavaju njihovu bolju integraciju u sistem upravljanja otpadom.
- Sigurnost predaje otpada: Unapređena je regulativa preuzimanja otpada od fizičkih lica, čime se smanjuje prostor za zloupotrebe i netransparentno poslovanje operatera.
- Pravna predvidivost: Dok je ranije postojala pravna nesigurnost oko toga ko sme da sakuplja neopasni otpad bez dozvole, novi zakon preciznije definiše njihovu ulogu, smanjujući rizik od represivnih mera na terenu.
Promene nisu došle same od sebe. One su rezultat intenzivnog pritiska romskih NVO i podrške domaće i političke javnosti. Uspostavljanjem novog statusa i obaveza sakupljača, država je učinila prvi korak ka socijalnoj pravdi i efikasnijem sistemu cirkularne ekonomije.
Sledeći korak, poručuju aktivisti, jeste puna primena zakona u praksi, kako bi 500.000 tona sakupljenog otpada godišnje pratilo i dostojanstvo onih koji ga prikupljaju.
