15 godina od smrti Šabana Bajramovića – legende romske pesme

Šaban Bajramović  je rođen  16. aprila 1936. godine u Nišu I bio je jedan od najčuvenijih romskih pevača. Proslavio se hitovima kao što su Đelem, đelem, Opa, cupa, Geljan dade, Rovena, Vaker, Bele ruže i još mnogih drugih. Bio je pesnik, pevač, svirač i glumac. Ostavio je dubok trag na muziku u područjima bivše Jugoslavije. Izdao je i sarađivao na oko 20 albuma i 50 singlova. Smatra se da je komponovao više od 650 pjesama i kompozicija. Njegova interpretacija pesme Đelem, đelem, je 1964. godine prihvaćena kao himna Roma na Svetskom romskom kongresu, a pesmu je komponovao sam Šaban na osnovu teksta koji  je napisao Žarko Jovanović tokom Drugog svetskog rata.^] Bio je prepoznatljiv po crnim sunčanim naočarama koje je krajem devedestih počeo da nosi. U skoro svim tekstovima o njemu uz njegovo ime je stajalo „Kralj romske muzike“. Umro je, na današnji dan, 8. juna, 2008. godine u Nišu.

Šaban Bajramović početkom sedamdesetih postaje prava zvezda . Izdaje ploču sa jednom od najpoznatijih romskih pesama koju je pevala i belgijska grupa Vaya con Dios, a to je bila Đelem, đelem.  Sedamdesetih snima i čuveni hit Geljan dade koji je posle prepevan u Prokleta je Amerika. Sredinom sedamdesetih on osniva grupu Crne mambe sa kojom je gostovao širom sveta, a čuvena mu je poseta i Indiri Gandhi i Džavaharlalu Nehru. Do kraja sedamdestih on izdaje još nekoliko singlova kao što su Hanuma, Laži, laži Vere, Rovena i Opa, cupa.

 I na vrhuncu karijere on je živeo u Nišu koga nikada nije opevao.

Šaban se početkom 2007. godine jako razboleo. Iako je bio u bolesničkoj postelji došao je na dzez  festival. Nakon blažih napada srca on je premešten petog juna u Nišku bolnicu. U posetu su mu dolazili pevači i zvaničnici. Posle tri dana provedena u bolnici umire od srčanog napada. Sahranjen je na Niškom Novom Groblju u sredu 10. juna. Na sahranu i dženazu su došli predsednik Srbije Boris Tadić i ministar Rasim Ljajić kao i mnogobrojne estradne ličnosti i predstavnici manjina iz Srbije i inostranstva. Spuštanje kovčega je obavljeno uz taktove pjesme Đelem, đelem, a nakon što je spušten u grob dobio je aplauz. Govore su držali Zoran Živković koji mu je zahvalio na više od 700 pjesama, Goran Paskaljević koji ga je ispratio rječima „Srećan put Šabane u legendu“, a muftija Muhamed Jusufspahić mu je na romskom rekao „Hvala Šabane“.

Najlepšu priču o Šabanu pričala je pokojna Ljillja Petrović. U doba kada pravi svoje senzacionalne rane albume, početkom osamdesetih, Šabana gotovo da nije bilo na televiziji, za šta je postojao razlog, ispričala je ona novinaru Vremena. Na snimanju video-klipa za nestvarno lepu Šabanovu pesmu Parno gras (Beli konj),koji je sniman filmskom kamerom, u nekoj beskrajno poetičnoj izmaglici, Šabanu u tom spotu, u crnoj kožnoj jakni zaista jaše belog konja. Po Ljiljinoj priči, nakon pada zadnje klape, Šaban je ukrao konja, odjahavši sa snimanja I nestao, da ga više ne nadju.

Ako gleda odozgo, sigurno se raduje što se omladina Niša  tokom leta najradije okuplja na amfiteatru ispod njegovog spomenika.