Prema Dragoljubu Ackoviću, pravoslavni Romi na Balkanu neguju sledeću legendu:

Jedanput pođe Firaun (romski car) u rat i dođe do mora. Bog ga je voleo, pa naredi da se more rastavi i on suv dođe do polovine mora. Tu se prevari i rekne: I Bog me se boji, a kamoli ljudi! Bog ga tada zapita: Čija je ovo sila? On umesto da kaže: Tvoja Bože!, prevari se i reče: Moja! Bog se naljuti i naredi da se more sastavi kako je i bilo, te se i Firaun i sva njegova vojska podave; samo ostanu u životu oni koji su bili izašli iz mora.

Posle toga, pošalje Bog Svetog Vasilija onima sto su bili izašli i on ih zapita: Hoćete li me slaviti, pa da vas sastavim sa onima sto su na onoj strani? Hoćemo, odgovore mu oni. Onda se Sveti Vasilije pomoli Bogu i Bog stvori gusku. Romi se jedan po jedan popnu na nju i ona ih prenese prema onoj strani mora. Sveti Vasilije im naredi da ga slave i da za njegov dan kolju guske. Od tog ostatka Firaunove vojske nastali su svi Romi.

U znak zahvalnosti sto ih je spasio, Romi i dan danas slave Svetog Vasilija ili Vasilicu, kako oni zovu taj praznik, a toga dana obavezno kolju onoliko gusaka koliko muških glava ima u kući plus jednu više.

Vasilica je praznik koji je usko povezan sa Romskom Novom godinom, koja se dočekuje 13. januara i traje četiri naredna dana. Na Vasilicu ili Vasuljicu kako na Jugu Srbije uglavnom zovu ovaj praznik, obeležavaju se narodni običaji prema kojima je pažnja posvećna guski koja se kolje okrenuta prema istoku. 

Običaj je da se na današnji dan kolje živina, uglavnom guska i ćurka.

Pogača sa novčićem se lomi na trpezi  za Vasuljicu 14. januara, prvog dana praznika, a prisutni su samo članovi uže porodice. Onaj ko bude našao “paricu”, veruje se da će biti srećan tokom cele godine. Na sam praznik Vasuljicu najmlađi član porodice “muško dete” unosi u dom badnjak, mlado hrastovo drvo i njega ostali članovi porodice daruju uz blagoslov da godina bude napredna.

U niškom kraju, do pre dvadesetak godina, Vasuljica, kao I Djurdjevdan su se slavili bez obzira da li su Romi bili pravoslavne ili musliimanske veroispovesti. Raspad Jugoslavije, stalne migracije, uticaj drugih religija i običaja koje su mnogi Romi doneli sa sobom, dovode do toga da se ovim praznicima sve manje pridaje značaj. Sve uticajnije Islamska zajednica, Protestantska crkva, kao I “Jehovini svedoci” ove praznike ne gledaju blagonaklono. I kao što se polako gubi romski jezik, jer u školama nema interesovanja da se on uči fakultativno, kao što, osim sporadičnih pokušaja ne postoji želja da se Istorija Roma izučava u okviru same zajednice, tako se I ova lepa tradicija slavljenja Vasuljice polako gasi.  Danak emancipaciji I napretku ne bi trebala da plati kultura I tradicija Roma. To je ono što ih razlikuje od drugih, što ih čini posebnim.

Bahtalo Vasili!

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for Democracy.

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.