YUROM CENTAR – Romska zajednica širom sveta u teškom položaju

Povodom 8. aprila – Međunarodnog dana Roma, kada romska zajednica širom sveta ukazuje na težak položaj u kojem se nalazi, na sistemske nejednakosti, diskriminaciju i marginalizaciju, YUROM Centar najavljuje promociju zbornika radova posvećenog borbi protiv anticiganizma.
Promocija zbornika održaće se u Evropskoj kući u Nišu, u utorak, 8. aprila 2026. godine, sa početkom u 11 sati.Zbornik okuplja stručne radove sa konferencije održane krajem 2025. godine. Posebno se ističe analiza prof. dr. Nevene Petrušić pod naslovom „Inkriminisanje i sankcionisanje zločina zasnovanih na anticiganizmu: stanje i perspektive“. Ovo izdanje predstavlja značajan doprinos javnom dijalogu o anticiganizmu kao specifičnom, istorijski ukorenjenom i strukturnom obliku rasizma prema Romima i Romkinjama u Srbiji i Evropi. Iako je Republika Srbija usvojila brojne strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, realnost pokazuje alarmantne razmere sistemskih nejednakosti i institucionalne nebrige. Prema Revidiranoj strategiji Vlade Republike Srbije za period 2022–2030. i analizama pravnih eksperata, Romi u Srbiji i dalje žive u uslovima duboke marginalizacije:

• Čak 83 % romskih domaćinstava živi u izraženoj materijalnoj deprivaciji;
• Samo 17 % romske dece pohađa predškolsko obrazovanje, dok stopa završenog visokog obrazovanja iznosi svega 1 % (u odnosu na 23 % kod neromske populacije);
• Stopa zaposlenosti marginalizovanih Roma iznosi svega 21 %, uz visoku stopu diskriminacije pri zapošljavanju;
• Postoji 702 podstandardna romska naselja, sa ekstremno lošim uslovima stanovanja
• Prosečan životni vek Roma kraći je za 12 godina od nacionalnog proseka, uz dvostruko veću smrtnost odojčadi i izrazito visoku stopu tinejdžerskih trudnoća;
• Oko 120 starih romskih naselja starijih od 80 godina i dalje su nelegalizovana i u stanju pravne nesigurnosti;
• U državnoj upravi zaposleno je svega 0,04 % Roma.
  Ovi socio-ekonomski jazovi praćeni su sistemskom nekažnjivošću antiromskih incidenata. Prema podacima koje navodi prof. dr. Nevena Petrušić, krivično-pravni sistem Srbije ne vodi evidenciju žrtava po etničkom poreklu, broj prijavljenih i osuđenih slučajeva rasistički motivisanih dela je ekstremno nizak, a motiv mržnje (anticiganizam) se retko prepoznaje i adekvatno sankcioniše. Time se šalje poruka tolerancije prema nasilju i diskriminaciji, što dodatno produbljuje nepoverenje romske zajednice u institucije.Anticiganizam (poznat i kao antiromski rasizam ili antiromizam) nije samo individualna predrasuda – on je strukturni fenomen koji se ogleda u institucionalnim praksama, segregaciji, normalizaciji stereotipa i nedovoljnoj zaštiti od zločina iz mržnje.

Zbornik okuplja stručne radove sa konferencije održane krajem 2025. godine, a posebno se izdvaja analiza profesorke dr Nevene Petrušić o krivično-pravnom tretmanu zločina zasnovanih na anticiganizmu. Autori ukazuju da je reč o duboko ukorenjenom i strukturnom obliku rasizma, koji se manifestuje kroz institucionalne prakse, stereotipe i nedovoljnu zaštitu žrtava.

Podaci iz relevantnih analiza ukazuju na ozbiljne socio-ekonomske razlike – veliki procenat romskih domaćinstava živi u siromaštvu, nizak je obuhvat obrazovanjem, dok je stopa zaposlenosti značajno manja u odnosu na opštu populaciju. Takođe, veliki broj romskih naselja i dalje je u neformalnom statusu, a životni vek Roma kraći je u odnosu na nacionalni prosek.

Poseban problem, kako se navodi, predstavlja nedovoljno prepoznavanje i sankcionisanje zločina iz mržnje, budući da institucije često ne evidentiraju etničku pripadnost žrtava, što dodatno otežava borbu protiv diskriminacije.

YUROM Centar, zajedno sa organizacijama iz Srbije i Bosne i Hercegovine, pokrenuo je i inicijativu da se u zvaničnoj upotrebi termin „anticiganizam“ zameni izrazima „antiromizam“ ili „antiromski rasizam“, kako bi se izbegla stigmatizujuća terminologija.

Iz ove organizacije pozivaju medije, institucije i građane da prisustvuju promociji i doprinesu jačanju svesti o potrebi za ravnopravnošću i socijalnom uključenošću Roma.

„Rom znači čovek – vreme je da to pokažemo i u praksi“, poručuju organizatori.