Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta
Parajmos koji i dalje traje Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta nije samo datum u kalendaru. To je moralna obaveza čovečanstva da pamti, da uči i da nikada ne ćuti. Za romski narod, ovaj dan nosi dodatnu, duboku i bolnu težinu, jer je naš genocid decenijama bio prećutkivan, relativizovan ili potpuno izbrisan iz kolektivnog sećanja Evrope. Tokom Drugog svetskog rata, Romi su sistematski proganjani, deportovani i ubijani širom nacističke Evrope. Taj genocid poznat je pod imenima Parajmos (Proždiranje) i Samudaripen (Masovno ubijanje). Stotine hiljada Roma, muškaraca, žena i dece, ubijene su u koncentracionim logorima, na stratištima, u masovnim grobnicama, bez imena i bez obeležja.
U Aušvicu, Jasenovcu, Sajmištu, Banjici i brojnim drugim logorima, Romi su ubijani samo zato što su bili Romi. To su istorijske činjenice, dokumentovane i neosporne. Ipak, za razliku od drugih žrtava Holokausta, romsko stradanje decenijama nije bilo priznato. Nakon rata, Romi nisu dobili pravdu, nisu dobili reparacije, nisu dobili institucionalno priznanje. Nad njima je izvršen genocid dok su bili označeni kao „Cigani“, a danas, kao Romi, i dalje se borimo da dokažemo da je taj genocid uopšte postojao. Promena imena naroda nije bila čin poštovanja, već politički alat, da se izbegne odgovornost, da se izbegne plaćanje ratne reparacije i da se istorijska nepravda gurne pod tepih. Danas, osamdeset godina kasnije, moramo iskreno reći: mržnja nije nestala. Naprotiv. Svedoci smo jačanja neofašizma, ekstremne desnice i otvorenog rasizma širom Evrope i regiona.
Romi su i dalje prve mete govora mržnje, institucionalne diskriminacije, policijske represije, segregacije u obrazovanju i siromaštva koje se sistemski održava. Anticiganizam nije prošlost, on je deo savremenih politika i društvenih struktura. Ali istina koju moramo izgovoriti, koliko god bila teška, jeste i ova: ni mi kao narod nismo izvukli sve pouke iz sopstvenog stradanja. Romi i danas pate od dubokih unutrašnjih podela, zavisti, međusobnih obračuna i političke uspavanosti. Umesto jedinstva, često biramo ćutanje. Umesto solidarnosti, pristajemo na mrvice. Umesto borbe za kolektivno dostojanstvo, svedoci smo prodaje glasova, političkih manipulacija i zloupotreba siromaštva Roma u predizborne svrhe.
To nije samo sramota, to je opasno. Jer narod koji ne čuva svoje jedinstvo, svoju istoriju, svoj identitet, tradiciju i sećanje, lako postaje sredstvo u tuđim rukama. Narod koji ćuti pred nepravdom, pristaje na nju. Zato ovaj dan ne sme biti samo dan tuge. Mora biti dan odgovornosti. Odgovornosti prema precima koji su ubijeni u Parajmosu. Odgovornosti prema deci koja danas odrastaju u getu diskriminacije. Odgovornosti prema budućnosti romskog naroda. Dosta je zaborava. Dosta je manipulacija. Dosta je prodaje dostojanstva za sitne interese. Dosta je političkog uspavljivanja Roma. Romski narod mora jasno, glasno i jedinstveno da kaže: mi pamtimo, mi znamo i mi ne pristajemo. Ne pristajemo na mržnju, ne pristajemo na nevidljivost, ne pristajemo na to da nam istoriju pišu drugi. Sećanje na Holokaust i Parajmos nije prošlost. To je borba sadašnjosti. I bez te borbe, nema budućnosti.
Piše: Milorad Popovic romski novinar i aktivista direktor za komunikaciju Nacionalna Asocijacija ROmskih Novinara – (NARON) Photo:Milorad Popović Romaworld
