Novi Sad i Beograd domaćini večeri romske poezije Neđa Osmana

Neđo Osman je istaknuti i svetski priznati romski glumac, režiser, pesnik i aktivista, rođen u Skoplju, a koji već dugi niz godina živi i radi u Nemačkoj (gde vodi i poznato pozorište TKO u Kelnu). Njegova zbirka poezije nosi upečatljiv naslov „Zeleno je, zeleno je, crveno je“.

Zeleno je, zeleno je, crveno je“ je dvojezična zbirka pesama (pisana na romskom i srpskom/hrvatskom jeziku). Neđo Osman kroz svoju poeziju donosi duboko emotivne, angažovane i lirske zapise o identitetu, egzilu, ljubavi, stradanju Roma, ali i o večitoj borbi za slobodu i dostojanstvo. Naslov knjige nosi snažnu simboliku koja se vezuje za romski identitet, prirodu i stradanje.

Promocija ove zbirke pesama je bila u Beogradu i Novom Sadu. Novosadska promocija bila je usmerena na interkulturalni dijalog. S obzirom na to da je Vojvodina prostor sa bogatom tradicijom suživota različitih nacionalnih zajednica, razgovor o Osmanovoj poeziji otvorio je pitanja o tome kako se romska kultura i književnost percipiraju u širem društvenom kontekstu i koliko je važno pružiti prostor autentičnim romskim autorima.

Obe promocije su privukle pažnju kulturne javnosti jer Neđo Osman nije samo pesnik, već umetnik koji kroz teatar i živu reč uspeva da spoji savremeni evropski izraz sa dubokim korenima romske tradicije.

Obzirom na to da se na obe promocije gotovo da nisu pojavili pripadnici romske zajednice, oglasio se Nedjo Osman na svom fb profilu.

Dragi prijatelji, osecam potrebu nakon druge reakcije Dragana Ristica Kala u vezi mojih promocija u Novom Sadu i Beogradu i u vezi romske publike da dam svoje mislenje.

Kao prvo moram reci, da sam jako zadovoljan i sretan sto mi je knjiga izašla u izdanju izdavacke kuće Prometej iz Novog Sada , da sam zajedno sa izdavacem profesionalno i korektno obavili ovaj projekat i sto mi je prva promocija bila deo teatarskog festivala Sterijinog pozorja .

Kako u Novom Sadu tako i u Beogradu moje promocije imale su korektnu posetu .

To sto nije bilo romske publike , odnosno bilo svega par mojih jako dragih prijatelja, nemogu reci da sam razocaran ali nisam ni iznenadjen.

Ne uzimam to kao ličnu stvar, nisam ja ni prvi ni poslednji, postoje mnoge moje kolege Roma umetnika , koji su imali slicnu situaciju sa romskom publikom.

U mojoj 40 godisnoj glumačkoj karijeri u kojoj sam imao iznad hiljadu teatarskih predstava u raznim gradovima i državama, romske publike nije bilo , ili ih je bilo premalo .

Necu dati nikakvu analizu zasto je to tako , jer analize o nasim propustima , mentalitetu , romstvu i tradiciji , govorimo i ponavljano ko papagaji . Od toga nije bilo nista, nema nista i neće nazalost biti nista.

To gde ja vidim najveci propust i kritiku na ovom primeru sa mojim promocijama je PONASANJE ljudi koji rade u organizaciji i predstavljaju se kao osobe koje vode brigu o romskoj kulturi i umetnosti.

Ovo je istina za mnoge propusti kad se radi o promoviranju kulture i umetnosti i onda se radi selekcija koja je u mnogim slučajevima su jako ne razumljiva.

Mi Romi ne volimo istinu da cujemo, mi ne volimo da pricamo o propustima , mi volimo da klimano glavom, da dajemo jednim drugim komplimente, nagrade, priznanja, da se slikamo sa romskom zastavom i da ponekad pevamo “djelem djelem”.

To je istina .

U ovom slucaju spomenuti cu jedan detalj a to je u vezi organizacije za kulturu i umetnost ERIAC u Beogradu . Pre mog dolaska u Beograd uputio sam dvojici njenih clanova mogućnost da organziraju jednu prezentaciju moje knjige, nisam dobio ni odgovor.

Ponuda nije bila zato sto mi je promocija zavisila od Eriac-a nego da bi oni pokazali u program da se bave promocijoma romske literature.

A kao drugo to je i njihova obaveza, jer sam član Barvalipeja Eriaca godinama.

Trebalo je bar jedan clan da se pojavi na jednoj od mojih promocija , trebalo još kako da se bave mojim promocijama i reklamom da ne bi sad govorili zasto nije bilo romske publike . To je obaveza Eriac-a , jer se radi o kulturi i umetnosti.

Nemamo svaki dan romske promocije, govorino o važnosti romske literature, o jeziku , o identitetu, o kulturi itd . Ovakve propuste nemozemo tolerirati a nakon toga na konferencijama i seminarima da pricamo o važnosti ovih tema. To onda nije istina.

Zbog svega ovoga u ovom trenutku prekidam i iskljucujem se javno iz clanstva u Eriacu . Od danas nisam član Eriaca.

A vama moji dragi Romi iz Beograda i Novog Sada zelim sve najlepse od srca .