Da li smo se negde izgubili tragajući za našim identitetom?

Romski aktivizam je pokret unutar romske zajednice i šire, usmeren na unapređenje položaja Roma i Romkinja u društvu, borbu protiv diskriminacije, i promociju socio-ekonomskog i kulturnog razvoja. To je borba za ravnopravnost i inkluziju Roma u svim sferama života.

Romski aktivizam obuhvata različite oblike delovanja, uključujući: 

• Borbu protiv diskriminacije:Aktivisti se zalažu za jednak tretman Roma u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu, stanovanju i pravosuđu.
• Promociju kulture i identiteta:Aktivisti rade na očuvanju i promociji romske kulture, jezika i tradicije, boreći se protiv asimilacije i marginalizacije.
• Socijalnu inkluziju:Aktivizam obuhvata rad na integraciji Roma u društvo, kroz podršku obrazovanju, zapošljavanju, stanovanju i drugim aspektima života.
• Organizovanje:Romski aktivisti često osnivaju i vode nevladine organizacije, udruženja i inicijative koje se bave specifičnim pitanjima koja pogađaju Rome.
• Političko delovanje:Aktivizam se ogleda i u političkom angažmanu, lobiranju za prava Roma, i učestvovanju u izbornim procesima.
• Edukacija:Aktivisti rade na podizanju svesti o problemima i potrebama Roma, kako unutar romske zajednice, tako i u široj javnosti.

Primeri:

• Romski ženski aktivizam:U fokusu je borba protiv dečijih brakova i nasilja nad romskim devojčicama navedeno u Bibija – romski ženski centar.
• Projekti za obrazovanje Roma:Podrška obrazovanju Roma i romkinja, kako bi se osiguralo da imaju jednake mogućnosti za uspeh u životu.
• Pravna podrška i zagovaranje:Pomoć Romima u ostvarivanju njihovih prava u sudskim postupcima i drugim institucijama.
• Kulturne manifestacije:Očuvanje i promocija romske kulture kroz festivale, koncerte i izložbe. 

Romski aktivizam je složen proces koji zahteva angažman pojedinaca, organizacija i institucija, kako bi se postigla stvarna jednakost i inkluzija Roma u društvo. 

Ali, zar mi nismo u poslednjih 20 godina upravo radili na ovome, da li smo uspeli da nešto promenimo? MIslim da donekle jesmo, bar kada je u pitanju obrazovanje, ali drugi segmenti su nažalost još uvek na početku! Ko je kriv? Pa iskreno govoreći, mislim da smo uradili onoliko koliko su nam „dozvolili“. Decenije provedene na margini društva, predrasude, stereotipi se ne mogu obrisati za 20 godina! Na žalost potrebno nam je mnogo više decenija, ali i edukacija većinskog stanovništva o doprinosu romske zajednice srpskom društvu u mnogim oblastima, pogotovo kulturnim. Možda je većinsko stanovništvo naviklo da nas gleda kao zabavljače, muzikante, sakupljače otpada, čistače ulica… Gospodo vreme je da znate da je romska zajednica jedna od najmlađih u Evropi, i kao takva konkuretna za sve oblasti, samo nam je potrebno dati šansu! Ali ta „šansa“ nosi sa sobom diskriminaciju, mržnju, predrasudu … koja je satkana u ljude i samo čeka trenutak da se probudi. Uvek se na žalost probudi kada smo mi u pitanju.

Mnogi od nas na neki način putem raznih NGO, Asocijacija, ukrupnjavanjem romskog intelektualnog miljea pokušava da nešto promeni, nadam se nabolje u romskoj zajednici. Mislim da smo u ovih 25 godina ostali bez prave borbe za romski identitet, možda smo mi dobro počeli, ali na žalost nismo uspeli da se uključimo u sve društvene oblasti. Ovih dana na društvenim mrežama vidim da jedna NVO kroz online debatu/radionicu pokušava da nas uključi u „ljudsko društvo“/ nije mi jasno gde smo mi to do sada bili, u čijem smo društvu bili, delili sudbinu…Takođe se organizuju razni skupovi te međunarodni , te naši domaći, na žalost koji se često završavaju tom jednom konferencijom i ničim više! Politika nije za svakoga, politikom se bave umni ljudi, ljudi koji su pre svega čistog obraza, srca. misli, bez želje za sopstvenim bogaćenjem na kontu nas siromašnih! E sada, da li mi imamo takve ljude među nama koji su voljni da za dobrobit zajednice rade volonterski, humanitaro bez novca, ali da imaju sve predispozicije jednog lidera koji će biti prepoznati od dobre većine zajednice? Ukoliko se uskoro ne probudimo iz ove ležernosti, načekaćemo se mi još punooooooo godina boljeg života, takođe će neki drugi da se igraju našim životima i budućnošću naše dece, dokle ćemo to dozvoljavati trebamo sami da se upitamo!

By Turkijan Redžepi

novinar/urednik