Romski jezik sa elementima nacionalne kulture u Nišu
Nastavni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture se, kao izborni predmet u osnovnim školama, uči od 1998. godine u Vojvodini. Od 2015. i na teritoriji cele Srbije. Međutim, podaci o broju odeljenja na teritoriji cele države variraju, s obzirom da je prijavljivanje škola Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za otvaranje odeljenja za ovaj predmet i dalje traje. Na žalost u NIšu se u nijednoj OŠ ne izučava izborni predmet „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“, iako u SRbiji postoje 70 nastavnika romskog jezika.
Projekat „O nama je reć – Amendar kerol pe lafi“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, ,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”, projekat realizuje Roma World.
Rromani ćhib elementijencar tari nacioanki kultura ko Nishi
Sikljovipasko predmet Rromani ćhib elementijencar tari nacionaki kultura, ko fundone sikavutne sikljovolpe taro 1998.bersh ki Vojvodina. Taro 2915.bersh ki sa e Srbija. Numa, kobor o gendo taro klase ki sa e rashtra na djanolape., sebepi so o prijave taro skavne ko Ministreumi tari prosveta, sikljovipa thaj tehnologikano razvoj basho akala klase panda ovena. Gramatika tari rromani ćhib, historija sikavena okola kola djanena odoja ćhib, a isi olen nakhlo testi tari rromani ćhib ko Filoloshko fakulteti ko Beograd thaj isi olen agorishimo fakulteti taro amalikano sikljovipa. So kerol i rashtra ko akava problemi te anol ko reso puchljam e Jasminka Alen Perunichich, taro akava Ministreumi.
Ministreumi ko amalipa Filoloshke fakulteteja taro Unoverziteti ko Beogradi thaj nacionake saveteja taro Rroma, kerdja kursi taro jek ćhon basho te sikljoven o sikavne kola ka keren buti ko fundone sikavne bashi Rromani ćhib elementijencar tari nacionaki kultura, sar predmeti kova on ka elektuinen. Odova kursi ikerdja Marija Aleksandrovich, koja shkar pendjari e rromani ćhib. Akava kursi astardja 23 polaznikija, sikavne kola valjani te keren akaja buti, jek sar shaipa sine te aven taro sikavne fakultetija, thaj te pendjaren e rromani ćhib numa te ovol olenge dajaki ćhib. Palo odova kursi Ministreumi bićhaldja dopis basho sa fundone sikavne ki Republika Srbija, te kerol pe anketa taro sikavne , thaj premalo odola ankete amende sine gendo taro 2500 sikavne kla mangena te sikljovena rromani ćhib.
NGO Cerez sebepi taro projekti „Khuviba tari rromani ćhib ko fundone sikavne ki Srbija“ kova podikerdo tari Delegacija EU prekalo kursi kerdja shaipa te o studentija shaj kerena buti sar sikavne tari rromani ćhib.
Projekti isi ole jek te sikavi e manushen, te ovol olen sertifikati, te aktivirinol o sikavne, te stampinol shtar pustika, thaj te kerol promocija tari rromani ćhib. Rromani ćhib tani jekhutni tai indo-arijski grupa taro ćhibja kov ulo ki Evropa, jekhutni ćhib koja 2018 bersheste kerol proocija taro milja bersh taro egzodus taro Rroma tari Indija, kova aćhilo thaj isi shaipa te o Rroma ki Lumija shaj keren lafi ki plil ćhib bizo ramosardipa thaj historikane dokumentija.
Anketa kova o Ministareumi kerdjape te sikavi gendo taro ćhave kola mangena te sikljoven rromani ćhib neje jek premalo podatkija taro nacioanko saveti e rromengo kova sikavi kaj djik ko 8500 manusha mangena te sikljoven rromani ćhib ki Srbija, numa fakti tano kaj 2500 manusha sikavdje mangipa te sikljoven rromani ćhib phenol Jasminka Alen Perunichich.
Anketa kova o Ministreumi kerdja premalo Hakaj, premalo phenipa taro sikavno odbori, o ćhave anketirime thaj isi amen gendo taro 2500 sikavutne. Ko but sikavne, kote djanaja kaj isi baro gendo taro rromane ćhave, shaj te phenav kaj naje amen adekvatno ankete, numa gendo kova bi ovolaj chachutno te sikavi kobor ćhave mangena te sikljoven rromani ćhib. Isi amen informacije kaj o dada thaj daja na mangena te olengere ćhave sikljovena akava predmeti, taro savona sebepi. Te phena kaj o informishiba taro olende na sine sar valjani, numa te phenav kaj maj anglal nacionako saveti thaj NGO sine okola kola na kerdje shukar pli buti ko informacije.
Ko vakeriba e pedagoshke asistenteja tari fundoni sikavni „Vuk Karadjich“ ko Nishi, e Ajsha Alich, kerdjam lafi soske rromani ćhibna sikljovol pe ki akaja sikavni kote isi pashe uzaro 100% rromane ćhave?
Me na djanav sar shaj te phenav, ko nakhlo bersh, sine amen 52 ćhave kola manglje te sikljoven rromani ćhib, numa akava bersh odova gendo pelo ko 5-6 djene, so ulo me chache na djanav, shaj uli na shukar prezentacija tari rromani ćhib, soske kana puchav soske na mangena te tumare ćhave sikljovena rromani ćhib, on phenena kaj olengere ćhave djanena rromani ćhib. Gndinav kaj na sine shukar motivacija bashi olende, thaj on na djanena sar sa akava valjani te ovol. Me kerdjum lafi ko sastankija olencar numa on naje tane zainteresuime. Shaj bago Ministreumi basho sikljovipa, nacionako saveti e rromengo me na djanav.
Fakti tano kaj em ako e rashtra zhaj NGO sektor kerol buti ko reso taro akava problemi, ko fundone sikavne ko olengo plano thaj programi naje „Rromani ćhib elementijencar tari nacionaki kultura“.
Projekti „O nama je reč – Amendar kerol pe lafi“ sufinansirimo taro budjeti e Srbijako – Ministreumi tari kultura thaj informishiba, „Gndipa kola phenenape ko akava projekti, na sikavena gndipa taro organija kola dindje thajra“ projekti realizuinol projekti Roma World
